Електричар из Алабаме

 

                                              На слици: Електрична столица; Фотографија: https://sr.wikipedia.org/

Из нових рукописа

Благочестиви католик из Монтгомерија у америчкој држави Алабама, извесни Р. В., смерни и богољубиви електричар у локалној основној школи који је живот подредио Господу и сваки труд срца свога сматрао безусловном покором Богу, а државну хијерархију овоземаљском светом сликом воље Свевишњег, помирљиво је примио, на себе усмерену сумњу гневне јавности, за смрт четворо ученика од удара струје сред учионице образовне установе у којој је радио. У накнадно подигнутој оптужници целомудрено је тражио недокучиву Творчеву промисао, сасвим прихватајући своју грешност већ пуким постојанством недостојним Спаситеља. Упркос бројним примедбама разумних родитеља, укључујући и оних преминуле деце, чија сведочења и разборита (контра)аргументација о одсуству било какве електричареве одговорности за дечији несташлук, који је њихове душице подигао на небеса, нису уродила плпдом, Р. В. је вољом надлежног судије невино осуђен на смртну казну.

Поклон

 

                                                    На слици: Грамофон; Фотографија: https://headliner.rs/

Из нових рукописа

Свим срцем желећи да извуку вољену особу из окова учмале дневне рутине, да је избаве од превазиђености, уморености животом и преурањене вредносне старости, двојица дивних синова, подарила су оцу за педесети рођендан грамофон. Плоче из властите младости које је овај својевремено посвећено сакупљао и страсно слушао, а потом, у налету савременијих носача звука, поклонивши старомодни музички уређај сиротом пријатељу из детињства, чувао у подруму, и већ озбиљно помишљао да огласи на продају, стајале су уредно поређане и без трунке прашине, поред поклона. 

Из протокола буеносајреског патолога

 

                                       На слици: Метро у Буенос Ајресу; Фотографија: https://www.thebubble.com/

Из нових рукописа

Млађа плавокоса жена словенског порекла, мајка три девојчице и супруга талентованог адвоката, извесна Светлана Санта Круз, продавачица у књижари у једној од улица четврти Сан Николас, бацила се под воз на најстаријој аргентинској метро линији Plaza de Mayo-Plaza Miserere. Био је то седми несрећни случај исте врсте током текуће године, а обдукција која је процедурално обављена у Националном институту за патологију у Буенос Ајресу, потврдила је, као и у пређашњим аутопсијама, да је смрт наступила од последица физичке трауме без елемената претходног насиља и принуде.

Светлост

 

                                                            На слици: Руке; Фотографија:https://photos.com/

Из нових рукописа

Седмогодишња девојчица без родитељског старања, заљубљеник у Валентину Терешкову и небо, која се последњих година ужасно бојала мрака, и коју смо из вечери у вече успављивали држећи је нежно за дланове и шапућући благе, умирујуће речи, усредсредивши се по први пут помније на наше маленкости, једног сунчаног новембарског преподнева на оронулом сеоском мостићу, очајнички и неутешно ухваћене за руке, склопљењних, сузних очију и у најтишој молитви, упитала нас је збуњено и радознало, да ли се ми то плашимо светлости? Нисмо имали смелости да је растужимо одговором.

Бруцош

 

                           На слици: Ледена ватра; Фотографија: http://studiosanus.co.rs

Из нових рукописа

Бруцош психологије на београдском универзитету, риђокоси младић астеничне конституције са обала Дунава, саопштио нам је током иницијалног интервјуа, поред осталог, и разлоге упућивања у нашу установу. Иако смо те податке већ били у прилици да прочитамо у решењу које је надлежни суд донео, увек је било корисно чути и интерпретацију самог извршиоца кривичног дела, на чему, принципијелно, никада нисмо инсистирали. У овом случају, радило се о младићу који је силно желећи да угреје промрзле прсте своје девојке, запалио брвнару у којој је са истом делио младалачку страст. Како му се у једном тренутку учинило да то није довољно, те да јој је „носић још увек хладан“, исто је учинио и са суседном брвнаром, да би најзад, препознавши у језичцима огња који се уздизао ка ноћном небу екстатичку стазу ка космичком извору топлоте, искрама ватре потпирио читаво насеље на оснеженој падини Старе Планине.

Неспоразум

На слици: Психоза; Фотографија: https://szpress.me/

Из нових рукописа

Дубоко психотична двадесетосмогодишња девојка, која нас је током повремених тренутака луцидности, очајнички забринуто и руминантно запиткивала хоће ли све бити у реду, на шта смо утешно давали потврдан одговор, не верујући ни сами у исти, признала нам је недавно, током краткотрајне ремисије, да се заправо, свих протеклих година, интересовала хоће ли све бити у реду – са нама?

Бициклиста

На слици; Бициклисти; Фотографија: https://daljine.rs/

Из нових рукописа  

Инжињер шумарства из Крушевца, пасионирани љубитељ бициклизма, чије чари и благодети је упражњавао веома интимно, без припадности клубовима или удружењима, тј. искључиво у пратњи своје супруге, медицинске сестре из крушевачког здрваственог центра, патио је дуги низ година, од веома озбиљне несанице, која је пре извесног времена задобила обрисе потпуног губитка сна.  Слободно време је проводио у бесомучној вожњи разним пределима, настојећи до бесвести да исцрпи последње атоме снаге и уведе себе у какав-такав сан, али како ништа није давалао опипљивије дугорочне резултате, током последње деценије је посегао за туристичким бициклизмом, те се тако, почетком августа месеца 2014. године, са својом лепшом, и описаној страсти, једнако посвећеном половином, обрео у казахстанским висоравнима.

Пензионерка

На слици: Катанац на капији: Фотографија: https://z1info.rs/

Из нових рукописа

Kолегиница у чији морални интегритет нико није сумњао, и чији је деликатни персонални сјај ватрено иритирао недостојну околину безмало четири деценије, изговорила је на концу кратког опроштајног говора интригантну реченицу и мирно напустила скуп, посвећен њој у част.

Генетика

На слици: Хромозоми; Фотографија: https://www.verified.rs/

Из нових рукописа

Једног позног фебруарског јутра, по хитном поступку, такорећи, спровели су нам из једног подаљег дома за васпитање деце и омладине, неколицину несмајника. Најмлађег међу њима, допратиле су веома рђаве карактеристике, и заправо, мало ко, без иоле значајнијег радног искуства, би спремно поверовао да је био склон најобеснијим поступцима и вршењу бруталних кривичних дела. Да парадокс буде већи а збуњеност надреална, потрудила се и природа. Дечак је, наиме, био висок свега један метар и четрдесет и нешто сантиметра и тежак, тек тридесет и који килограм. Ни мањег створа, ни већег злотвора, прокоментарисао је неодмерено неко од присутних. 

Скопски случај

На слици: Адам и Ева; Фотографија: https://www.srbijadanas.com/

Из нових рукописа

Пацијент Б.Т. (име познато аутору текста) Универзитетске клинике за психијатрију у Скопљу, који је десет година раније одузео живот супрузи обесивши је змијом на грани јабуковог дрвета, испод прозора спаваће собе, распорио је себи грудни кош ножем којим је до јуче љуштио наранџе и последњим атомима снаге, заривајући шаку између суседних ребара, издахнуо, наочиглед већег броја собних цимера. Професор, доктор З.С. одговорни лекар, тј. водитељ случаја, рекао нам је током вечере у ресторану Скопски мерак, да је покојник до последњег дана опсесивно пребројавао властита ребра, те да је последњих месеци, у часовима најдубљег помрачења ума, запрепашћено тврдио да му и након једне деценије недостаје једно ребро, за које се заклињао, да би коначно морало бити ту.

Апотекар

На слици: Напуштена психијатријска установа; Фотографија: http://www.psiholjub.com/

Из нових рукописа

Апотекар из нишке општине Палилула, који је захваљујући електронском читачу здравствених књижица имао прилику да стекне увид у податке о пребивалиштима својих клијента, достављао је на кућне адресе психијатријских пацијената стихове песме „Жудња за животом илити трагови ка сопствености“, осредњег и сасвим анонимног књижевника из расинског округа. Чинио је то доследно и педантно, тачно онолико пута колико би их у својој лекарни слагао да дотичног лека нема у Србији, а да они при томе нису знали ко је упорни пошиљалац. 

Омаж Галији илити, „ВЕРА“, Мона Лиза српске музичке уметности

На слици: Галија, музичка група; Фотографија: https://www.niscafe.com/

Има песама које разумем врло субјективно (а, како другачије?), безмало, аутистично, неко би рекао – сасвим погрешно. Не противуречим, јер шта је живот васцели до једна велика заблудна интерпретација без епилога, до часа док не замине у Господу. Не, не противуречим.

…Ово су тешки кораци, слаби и бојажљиви. Ни налик на друге. На ичије још. И ова стрмина не личи на друм који некуда води. И не знам да ли ћу стићи тамо куда ходим. И где је то? И шта? И зашто уопште газим туда? И због чега ме следе студен и зебња?

Љубавник

На слици: затворска ограда; Фотографија: freeimages.com

Из нових рукописа

Радник Јавног комуналног предузећа, распоређен на пословима парцелатора гробних места, дуго и веома бираним речима се извињавао родитељима чију је кћер зверски усмртио две ноћи раније, у наступу еруптивне посесивности.

Фрагменти 57

На слици: Маска; Фотографија: Wikimedia Commons

Тек када смо ставили маске, пале су нам животне образине са лица. 

Сумор

На слици: Катанац на вратима; Фотографија: https://www.infpol.ru/

Из нових рукописа

У Сумору, варошици на ободу Маглених планина, сви прозори на маленим рударским кућама били су приковани даскама, а врата вишеструко замандаљена крупним и тешким металним катанцима. Пустим уличицама фијукао је хладни горски ветар и разносио новинске листове са асфалта, офуцане пластичне кесе и оглодане кошчице дивљих птица. Залудно тражећи икога, од кога бисмо могли добити објашњење шта се догодило са мештанима, тек на источној капији сабласне насеобине, угледали смо једину живу душу, голуждравог и забрађеног старца.

Нулти случај

На слици: Заштитна маска; Фотографија: https://www.olx.ba/

Из нових рукописа

На почетку четврте седмице од детектовања првог случаја вируса корона у Србији и десетог дана од регистровања првог оболелог у Крушевцу, заштићен од главе до пете, ушао сам у минимаркет у којем већ деценијама тргујем свакодневне потрепштине. Сасвим непрепознатљив продавачицама, засатао сам крај рафа са пекарским производима и на мрзовољни упит једне од њих показао погледом ка хлебу одговарајућег произвођача. „Хлеб?“, затражила је потврду, на шта сам без речи климнуо главом. „Мислите на полубели?“, захтевала је појашњење, након чега сам дуго, јасно и разумљиво трепнуо очима. Спаковала ми је уредно једну векну, а ја сам уместо захвалности озбиљно приметио: „Јутрос су забранили сваки разговор изван кућа и станова“. 

Причешће у доба короне

На слици: Сцена из филма Повратак, Андреја Звјагинцева; Фотографија: https://rusofilos.wordpress.com/

Из нових рукописа

У манастиру Свети Роман, надомак Ђуниса, са ражањске стране, причестили смо се на концу треће седмице васкршњег поста, и на крају друге недеље од почетка короновиремије у Србији, уочи ноћи када је у земљи заведено ванредно стање и три дана пре проглашења епидемије. 

Љубав

На слици: Нацртана срдашца; Фотографија: http://www.psiholognovisad.rs/

Из нових рукописа

Крхког и насмејаног момчића од својих 17 година, упадљиво разнобојних очију, који нас је свакодневно даривао листићима хартије са незграпно нацртаним срдашцима, и у њима исписаним, нашим именима, испраћали смо из канцеларије тронуто и веома љубазно, безмало егзалтирано, изговарајући биране речи захвалности, охрабрења и подршке, да бисмо одмах потом, са шкљоцањем језичка браве затворених врата иза којих је нестајао у нигдину тамних ходника и наше равнодушности, са подсмехом коментарисали поклоњене цртеже у којима смо подругљиво и обезвређујуће препознавали детаље менталне ретардације, инфантилности и емоционалне незрелости. 

Лишће

На слици: Јесење лишће; Фотографија: https://www.lovelymedjimurje.com

Из нових рукописа

Момчића који је грубо и упорно игнорисао хигијену заједничких просторија, трудећи се да свој однос оправда туђим немаром, покушавали смо да упристојимо на различите начине. Када више ниједна едукативно-саветодавна, нити вербално убеђујућа опција није давала резултате, били смо принуђени да посегнемо за конкретнијим педагошким мерама. Одредили смо му прекоредно обављање редарства, захтевајући да наредних седам дана сакупља опало лишће са парцеле од својих пет ари.

„Читање“ Мајаковског

На слици: Леви марш Мајаковског; Фотографија: https://www.tacno.net

Из нових рукописа

Надалеко чувеног и много пута препричаваног случаја, пензионисаног радника службе обезбеђења, Р.Б., присећали смо се с времена на време, а по правилу, увек, онда, када је, због бекстава наших штићеника из установе, вођен дисциплински поступак спрам неког од колега из наведене службе. Против истог је, наиме, својевремено, покренут поступак за описани пропуст у раду, а на самом претресу, оптужени се пред дисциплинском комисијом бранио врло самоуверено и хладнокрвно, лаконски закључивши свој исказ врцавом досетком: „Када гледам лево, не видим десно“.

Наранџе

На слици: Болнички ходник; Фотографија: https://lolamagazin.com

Из нових рукописа

На одељењу за хемодијализу крушевачке опште болнице, провели смо читавих једанаест сати, чекајући на трансфузију концентрованих еритроцита. Наиме, већ у девет сати тог суботњег јутра, мој блиски рођак је примљен у једну од пет болесничких соба, где је чекао медицинску интервенцију. У 14:30, отпочеле су посете хоспитализованим пацијентима, али на наше изненађење, у наредних 120 минута, у замрачени ходник је крочила само једна особа, човек од својих шездесет година, у тамно сивом оделу са тегет краватом на белој кошуљи. 

Додај наслов

На слици: Коњи вуку кочију; Фотографија: http://www.sremskenovine.co.rs/

Понекад помислим да не постојим

Магла покапа сутон…

…и празних очију

Обрушава се звон

Несаница

Који одавно не чујем

23:35

На слици: Бели голуб; Фотографија: http://www.seriocomic.com

И овог трена

Неко губи неког

Премного свог

Благословена

Мируј радости

И часи твоји пусти

Епитаф Брату у спомен

На слици: Облак; Фотографија: https://pink.rs/

Ја не разумем вечност

Живим у празној и хладној коначности

И не знам где су сада оне речи

Које ми ниси прозборио

Али

Северац

На слици: Северац; Фотографија: http://srpskihaikukalendar.blogspot.com

Из нових рукописа

Тек опунолећени момчић из околине главног града, окончао је једног децембарског дана боравак у нашој установи након пуне четири године. Како би сами штићеници рекли, заковао даску. Неупадљивог владања, скромног држања, није на себе скретао негативну пажњу, али се задржао максимално, у неколико наврата чинећи инфантилне глупости, пред више пута планирани отпуст, чиме је враћао себе корак уназад и одлагао окончање свог третмана. Најзад, када више није било других могућности и када никаквом детињаријом није могао да пролонгира боравак у установи, са истеком последњег дана законом предвиђеног рока, испраћен је из Дома, раније тог јутра, са џепарцем који је уштедео учећи водоинсталатерски занат и кесом са личним стварима. Обријан, зачешљан, намирисан, поздрављајући се учтиво са свима, одшкринуо је домску капију и искорачио у слободу. Истог часа, његов кумулативни досије је уредно одложен у архиву, избрисан је из електронских евиденција, скинут са хране и бројног стања.