Бруцош

 

                           На слици: Ледена ватра; Фотографија: http://studiosanus.co.rs

Из нових рукописа

Бруцош психологије на београдском универзитету, риђокоси младић астеничне конституције са обала Дунава, саопштио нам је током иницијалног интервјуа, поред осталог, и разлоге упућивања у нашу установу. Иако смо те податке већ били у прилици да прочитамо у решењу које је надлежни суд донео, увек је било корисно чути и интерпретацију самог извршиоца кривичног дела, на чему, принципијелно, никада нисмо инсистирали. У овом случају, радило се о младићу који је силно желећи да угреје промрзле прсте своје девојке, запалио брвнару у којој је са истом делио младалачку страст. Како му се у једном тренутку учинило да то није довољно, те да јој је „носић још увек хладан“, исто је учинио и са суседном брвнаром, да би најзад, препознавши у језичцима огња који се уздизао ка ноћном небу екстатичку стазу ка космичком извору топлоте, искрама ватре потпирио читаво насеље на оснеженој падини Старе Планине. Колико год сама прича звучала фрапантно, тек нас је објашњење које је уследило оставило у шоку. Момак је, наиме, смело устврдио да еруптивна снага стваралачког језгра може бити и деструктивна. Позвао се том приликом на римског императора Нерона који је, наводно, у спаљивању Рима “видео” чисту уметност и сопствени инвентивни израз. Препознати мрачни арсенал личног стваралачког лагума, уверавао нас је пламено, није ни лако ни једноставно ни могуће из перспективе свесног бића. Отуд диван, племенити одбрмбени механизам, сублимација, који на достојан начин трансформише нејасне, сирове силе човековог несвесног у блиставило креативних продуката, обогаћујући тако уметничку ризницу човечанства, али и чувајући истовремено дигнитет човека као стваралачког бића. Када је напустио канцерларију у којој смо водили разговор, опипали смо зебњиво властите руке. На сву срећу, биле су топле. Спрам наших прозора, снег је снено завејавао старе, давно напуштене павиљоне од дрвета.