Из нових рукописа
Љубавница управника затвора оптужила је властитог супруга да потајно жуди за њом, на шта, појаснила је, исти има потпуно право, али да, додала је одлучно, свакако неће толерисати никакву неумереност у том смислу. Уплашен да би могао бити неоправдано инкриминисан за сексуално узнемиравање и недозвољене полне радње, докони библиотекар је најпре престао да уздише, а недуго потом и да дели заједничку брачну постељу. Неспкокојан и забринут за своју судбину, све чешће је одсуствовао из властитог дома, ноћи проводио обилазећи мостове, шетајући градским булеварима или дремајући у станичним чекаоницама. Шест месеци касније, промрзао, изгладнео и офуцан, већ сасвим физички исцрпљен и душевно сломљен, у потрази за било каквим комфором и коначним смирењем, покуцао је на врата тамнице и обесивши се о врат управнику, завапио: „Пријатељу једини, помози“.
