 |
| На слици: Катанац на вратима; Фотографија: https://www.infpol.ru/ |
Из нових рукописа
У Сумору, варошици на ободу Маглених планина, сви прозори на маленим рударским кућама били су приковани даскама, а врата вишеструко замандаљена крупним и тешким металним катанцима. Пустим уличицама фијукао је хладни горски ветар и разносио новинске листове са асфалта, офуцане пластичне кесе и оглодане кошчице дивљих птица. Залудно тражећи икога, од кога бисмо могли добити објашњење шта се догодило са мештанима, тек на источној капији сабласне насеобине, угледали смо једину живу душу, голуждравог и забрађеног старца.
Седео је заваљен у ишчупаном седишту аутомобила и пушио не показујући никакво интересовање за нас. На наш упит, погледао нас је испод ока и процедио кроз зубе најодвратнију псовку. У Малинском, суседном насељу, живот се одвијао сасвим уобичајено. Тражећи од пролазника објашњење за туробне прилике у Сумору, грађанин са котарицама у рукама озлојеђено нам је саопштио да у дотичном месташцу одавно нема оболелих од декартома, а затим, мало се погнувши ка нама, поверљиво додао да унутар тамо окованих домова буја живот о коме машта свако кога можемо видети на тргу.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...