"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

недеља, 28. мај 2017.

"Како волиш тако ти се пише"

На слици: Ноћни сат; Фотографија: pt.depositphotos.com

Постоји једна песма, своде небески зашто ли се тога сетих у овај позни час, постоји песма једна, одвећ древна, безмало колико и ја сам, једна песма никада допевана, што ми је живот васцели завештала, постоји она, не, не смем вам рећи која, и када је написана, нити ко је ћилибаром свог гласа украсио дивне речи неке, одмах бисте знали колико сам стар и ко ми тако силно недостаје последњих пролећа…

петак, 19. мај 2017.

Писма сину

На слици: Писмо; Фотографија: Zelena ucionica

04.04.2017. (09:15)

Мили сине,
Легао сам у постељу и већ седми дан непомично трпим оштар бол у леђима. Исто толико ноћи се каним да ти напишем који редак о томе, рачунам, ред је да знаш праву истину зашто те не обилазим у уобичајено време, али, авај, све надајући се да ће бол минути и да ћу устати на своје ноге, дочекам свитање исцрпљен и сможден, са непристојним усхитом што сам некако курталисао, и искрено говорећи, немам снаге ни да гледам, а некмоли да икоме ишта пишем. А, знам да би ипак требало, само реч две, кратко и скромно, тек толико да те обавестим у основним цртама, да те не одвраћам од бројних обавеза и не деранжирам сувишно. Та, знам ја шта значи бити апсолвент и колико напора је потребно уложити у припрему последњих испита. Ма, нек` си ти мени жив и здрав само…  А, сада, одмах да ти развејем сумње и ослободим те стрепње, није у питању најцрња ствар већ дискус хернија. Озбиљна, додуше, нимало наивна, са ризиком од сложених компликација, али од ње нећу нагло и брзо окопнети па ево, хитам да те известим да ћу, ако драги Бог тако промисли, можда избећи радознале погледе специјализаната и оштрицу сечива каквог неурохирурга. Ето, толико само. Не секирај се непотребно, већ књигу у шаке и гурај напред. Поздравља те отац.

субота, 13. мај 2017.

Наизглед чежња

На слици: Стари Крушевац; Фотографија: slikekrusevca.com

Из вечери у вече ја отварам албум са старим сликама и ми заједно поћутимо. Фотографије, наиме, добро примају моју тишину.
Онда се оне мало заплачу, а ја им шкрто кажем: „Туга је сада посве излишна“.
Потом склопим корице и ми се растанемо као да се ништа није ни догодило…
Како и доликује узгредним љубавницима, уосталом…

понедељак, 1. мај 2017.

Фрагменти 43

На слици: Конформизам; Фотографија: www.heathwoodpress.com

Инспирисано: “ Идолом“ и „Димензијама“
Морална храброст је одлика веома ретких, а конформизам скровиште, чак и задравомислећег човека. Једна од највећих трагедија човечанства је управо у овоме другом. А, замислите само тај дивни свет који сами себи ускраћујемо властитим кукавичлуком…