"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

среда, 26. август 2015.

О изопачењу вредносног амбијента

На слици: Сцена из филма „Рубљов“, Андреја Тарковског; Фотографија: ikonocska.blogspot.com
Не дозволите да Вас изопачени вредносни амбијент увуче у своју манипулативну парадигму. У њој лежи и његов топуз и Ваша рањивост. Он ће ватрено прокламовати модернистички дух и жарко промовисати хладну нихилистичку самодовољност, све што је неопходно да би створио привид сневаног ослобађања од негви које спутавају човекову индивидуалност и све што је довољно да би Вас привео својој извитопереној идеологији. То јесте његов перфидни циљ. Када успе у том подухвату, почиње да влада Вама на начин на који то жели спрам својих девијантних циљева, а на Вас упери прстом и оптужи Вас за робовање деструктивним ресантиманима, анахронизам, неприлагођеност и враћање у прошлост. Али тада је доцкан. Избављења више нема. Осим по цену апсолутног изопштавања. Па и тада, по његовим вредносним мерилима, изопаченим, разуме се.

петак, 21. август 2015.

Тихо шуме брезе


На слици: Брезе; фотографија: natasamiljanovic.wordpress.com

Ноћ зори понуди мито
Са месецом да остане сама
Јесам ли те синоћ љубио силовито?
Јеси ли ме испијала уснама?

Уздах већ је јутро зањих`о
Мук низ кичму плетеницу везе
Мила моја, баш је тихо
…тихо шуме брезе

Остало је само у чистом болу
Можда последње плутање
И ћутање на столу
…На столу Ћутање

четвртак, 20. август 2015.

Једночинка за сетни епилог

На слици: Предео у Русији; Фотографија: jovanajosipovic.wordpress.com

…У моју собу улази нечујно и немо.  Из моје самоће, без зидова и врата. Не пита где сам био тако дуго, а ја баш и не инсистирам на формалностима. И док неки древни тренуци, плавичастим опалом пресвучени, точе тишину из бокала искона она ми се подаје као незнанцу из азијских степа. Непрегледних…

Сањам те, шапуће, удахнем поноћ дубоко кроз окна глувог доба, маховину на уснама тишине да не узнемирим, и сањам.

Како ме сањаш, питам?

уторак, 18. август 2015.

Фрагменти 37


На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world


Имамо право да не проговоримо. Али све што прећутимо савест ће неизоставно употребити против нас.

уторак, 4. август 2015.

Прозаични триптих

На слици:Триптих, Торнадо; Фотографија: posters.md


     Веома много се говори о тзв. политичкој, економској и интелектуалној елити. Нико и не помошља да прозбори о најважнијој, рекло би се, основној, из које потом системски проистичу остале, ВРЕДНОСНОЈ елити. Када се васпостави таква елита (наравно, и под условом да промовише узвишене, племените, богоугодне и надасве хумане вредности), престаћемо да говоримо о квазиелити, псеудоелити… и да термин елита стављамо под знаке навода. То ће бити почетак. До тада ваља чувати преостале искре правих вредности. Драгоценије су него што и мислимо, јер можда управо у њима лежи клица опстанка не само наше нације, већ и савремене цивилизације? Ко зна?