На слици; Бициклисти; Фотографија: https://daljine.rs/ |
Из нових рукописа
Инжињер шумарства из Крушевца, пасионирани љубитељ бициклизма, чије чари и благодети је упражњавао веома интимно, без припадности клубовима или удружењима, тј. искључиво у пратњи своје супруге, медицинске сестре из крушевачког здрваственог центра, патио је дуги низ година, од веома озбиљне несанице, која је пре извесног времена задобила обрисе потпуног губитка сна. Слободно време је проводио у бесомучној вожњи разним пределима, настојећи до бесвести да исцрпи последње атоме снаге и уведе себе у какав-такав сан, али како ништа није давалао опипљивије дугорочне резултате, током последње деценије је посегао за туристичким бициклизмом, те се тако, почетком августа месеца 2014. године, са својом лепшом, и описаној страсти, једнако посвећеном половином, обрео у казахстанским висоравнима. Возећи на траси Астана – Кустанај, пар је због недостатка одговарајућих витамина, био принуђен да стопира, када их је, у потрази за преноћиштем, повезао извесни Виктор Казаченко. После свега неколико минута вожње, троје путника је осетило необјашњиву ошамућеност, а затим утонуло у четвородневни сан. Током боравка на Институту за инсомнију у Аризони, где сваке јесени проведе петнаест дана у експерименталним условима са још неколицином себи идентичних из остатка света, инжињер шумарства нас је, као вишедеценијске кућне пријатеље, уверавао да је открио нови живот, пронашао коначни мир и надокнадио изгубљено време, те да ћемо пропустити нејнесвајидашњије животно искуство и лишити себе неупоредивог окрепљења уколико барем једном, најбоље са њим и његовом супругом истовремено, годишњи одмор не проведемо у Калачију, селу где они то чине последњих шест лета, и одакле се враћају наспавани као медведи после зимског сна. Руски геолог и геохемичар, професор на универзиету у Томску, Леонид Петрович Рихванов, који тврди да је за појаву масовних уснућа мештана дотичног села, одговоран гас радон из напуштених рудника уранијума, чувши за крушевачког бицикисту, замолио је љубазно колеге из Аризоне да преиспитају постављену дијагнозу, а нашем инжињеру шумарства да је погрешно разумео живот и дело Марсела Пруста.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...