На слици: Сцена из филма „Повратак“, Андреја Звјагинцева; Фотографија: Wannabe Magazine |
Помаљам главу из обрушеног освитаКао прогнаник смерни из вечерње тугеЗа обзором слутим неке напуштене пругеУ магли што утварно тишином скитаОво је небо заборављене земљеИзбезумљено чедо васељенских дамараНе иди туда-тамо гризе и шамараСамоћа, као глувило из мемле
У Крушевцу, 1993.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...