Северац

На слици: Северац; Фотографија: http://srpskihaikukalendar.blogspot.com

Из нових рукописа

Тек опунолећени момчић из околине главног града, окончао је једног децембарског дана боравак у нашој установи након пуне четири године. Како би сами штићеници рекли, заковао даску. Неупадљивог владања, скромног држања, није на себе скретао негативну пажњу, али се задржао максимално, у неколико наврата чинећи инфантилне глупости, пред више пута планирани отпуст, чиме је враћао себе корак уназад и одлагао окончање свог третмана. Најзад, када више није било других могућности и када никаквом детињаријом није могао да пролонгира боравак у установи, са истеком последњег дана законом предвиђеног рока, испраћен је из Дома, раније тог јутра, са џепарцем који је уштедео учећи водоинсталатерски занат и кесом са личним стварима. Обријан, зачешљан, намирисан, поздрављајући се учтиво са свима, одшкринуо је домску капију и искорачио у слободу. Истог часа, његов кумулативни досије је уредно одложен у архиву, избрисан је из електронских евиденција, скинут са хране и бројног стања.

Следећег јутра, долазећи на посао, угледали смо га непосредно испред тешких, металних врата установе, зацвокоталог, прозеблог, са рукама у џеповима. Уверавао је да је дошао само да нас посети, у знак захвалности за све што смо учинили за њега и потврде да је вредела свака груба казна и свака топла реч, те да је сада, коначно, стасао у зрелу и одговорну особу, што овим чином жели и да демонстрира. Угледавши га на истом месту и по окончаном радном времену, осам сати доцније, чули смо да чека (бившу) васпитачицу, како би јој вратио оловку коју је јуче махинално понео са собом потписујући се на решење којим му се обуставља боравак у Дому. Упућујући му хладно и безлично неке куртоазне фразе, без икаквог застајкивања, наставили смо ка паркингу, задижући крагне својих капута. Северац је шибао као новобеоградске кошаве. Више га никада нисмо видели, а његово име смо заборавили.