На слици: Северац; Фотографија: http://srpskihaikukalendar.blogspot.com |
Из нових рукописа
Тек опунолећени момчић из околине
главног града, окончао је једног децембарског дана боравак у нашој установи
након пуне четири године. Како би сами штићеници рекли, заковао даску.
Неупадљивог владања, скромног држања, није на себе скретао негативну пажњу, али
се задржао максимално, у неколико наврата чинећи инфантилне глупости, пред више
пута планирани отпуст, чиме је враћао себе корак уназад и одлагао окончање свог
третмана. Најзад, када више није било других могућности и када никаквом
детињаријом није могао да пролонгира боравак у установи, са истеком последњег
дана законом предвиђеног рока, испраћен је из Дома, раније тог јутра, са
џепарцем који је уштедео учећи водоинсталатерски занат и кесом са личним
стварима. Обријан, зачешљан, намирисан, поздрављајући се учтиво са свима,
одшкринуо је домску капију и искорачио у слободу. Истог часа, његов
кумулативни досије је уредно одложен у архиву, избрисан је из електронских
евиденција, скинут са хране и бројног стања.