 |
| На слици: затворска ограда; Фотографија: freeimages.com |
Из нових рукописа
Радник Јавног комуналног предузећа, распоређен на пословима парцелатора гробних места, дуго и веома бираним речима се извињавао родитељима чију је кћер зверски усмртио две ноћи раније, у наступу еруптивне посесивности.
Уверавајући ожалошћени пар да је свестан окрутности свог поступка, те да у њиховој агонији покајнички види и сопствено пострадање, настојао је да понуди сваку врсту накнаде, којом би могао иоле компензовати непреболни губитак. Како је без одговора исцрпио свако утешно слово и саучествујућу благост, посегао је за последњим адутом: „Могу средити да добијете гробну парцелу на месту које пожелите“, изговорио је тријумфално. Несрећни родитељи су се вртоглаво стропоштали на под, а присутни стражар је рутински притворио мали решеткасти отвор на ћелији притворске јединице. Покојничин муж није имао никаквих примедби.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...