"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

субота, 12. август 2017.

Речи

На слици: Напуштена соба; Фотографија: Beogradska Nedelja

-Нисам тражио ништа. То није много. – рекао сам просто, готово преплашено, палећи нервозно цигарету. Ветар је фијукао улицом Достојевског и мешао се са жагором босоноге циганске чељади, раздрагано расплинуте у позни априлски сутон. Однекуд је допирало њиштање ждребета, а са врха зграде под чијим тремом сам скривао лице од себе, од живота, од… њеног мука, титрала је у неправилним размацима реклама једне велике светске компаније. 

среда, 02. август 2017.

Жаба још није скувана а ка` ће, не знамо




На слици: Добродошлица у будућност; Фотографија: Atlas of the Future
Исувише често, нажалост, искључиво и категорички, дизали смо глас једни против других, оптуживали, осуђивали, проклињали, делили се партијски, идеолошки, филозофски, готово по правилу онда када нам је најнеопходније било тихо и прећутно унутрашње разумевање и сагласност, можда сасвим довољни да се узвисимо изнад међа унутарнационалних деоба и станемо чврсто на пут и сопственој недораслости и туђинском насртају.
Не тако ретко, на несрећу, и устајали смо једни против других, негирали и поништавали слободу и разноврсност живота, мрзели и погубљивали под ватреним плаштом помодарства, лажног оптимизма и ортодоксија, дубоко верујући у оправданост властитих бруталности, којима смо канда брисали разјапљену границу наших унутрашњих разлика, и још дубље верујући у тобож оздрављујућу снагу заборава. А заборављали смо управо и понајпре да је заборав оптужница за истину, пресуда за дослух са избављењем и казна за самоисцељење.

недеља, 30. јул 2017.

Тајна


На слици: Одлазак; Фотографија: http://dabeticivan.com/poezija/odlazak/

…Када се данас сетим тих очију опхрва ме студен.
Окренувши се одлучно своме охолом и саможивом друму, више него ичега у животу био сам свестан у том магновењу да је са тим дугим и непомичним погледом на мојим огрубели и частољубивим плећима остала јетка туга једне недосањане и невине девојачке жудње, онај тешки, претешки, горки талог хладних и неисплаканих сузица из којег то немирно и узтрептало срдашце не може више искорачити у нови дан нити угледати плаво небо, те да ћу кроз густи и непрозирни честар неумољивих сећања остати заувек у изопаченом и тајном дослуху са прошлошћу о којој нећу смети да посведочим нигде и никада

уторак, 04. јул 2017.

Смирај


На слици: Река Дон; Фотографија:  река Дон

…Окно на пропланку и велика, тиха река…
И рука нека топла, мила
…Мека
Као модра свила
На образима свелим
И песма вала
Са ишчезлих обала
Ето…
То
желим…

понедељак, 26. јун 2017.

Још понекад

     На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003. Фотографија: http://www.tvorac-grada.com
Још понекад пожелим да ти напишем песму.
Оне речи које сам најдубље оћутао и од чијег еха се у грудима исплело хладно чежњиште.
Речи трапаве и неспретне, какве би биле да сам их прошапутао у часу када сам замукао и какве неће бити све и да прозборим како никада нисам. Јер све што задоцни једном, довека касни…
Оне речи густе и борде, помало невине, помало смеле… речи горде, које нисам смео рећи  једне вечери зимске, премало моје и превише модре, јер худом самољубљу свом не бих могао утећи ни за седам вечности будућих.
Да ти дошанем  на којој станици сам сишао са пртљагом читавог човечанства и једном једином тугом, јер је живот морао даље сам, намрштен и тмуран, баш као она ноћ која је угасила онај сјај у оним очима, а затим проклијала тишином најдаље васељене.

недеља, 18. јун 2017.

ХИПОТЕЗА О ПСИХОПАТИЈИ-ЈЕДНА НАУЧНО НЕПОТКРЕПЉЕНА ПРЕТПОСТАВКА

НАПОМЕНА: Овај текст није плод икаквог дизајнираног систематског истраживања, није поткрепљен резултатима било каквих експерименталних  налаза,  нити је базиран на икаквој евиденцији научних података. Инспирисан је искључиво и једино искуственим утиском аутора.

На слици: Неуронска мрежа; Фотографија: vk.com

Психопатија је, потврдиће време (верујем убедљиво), у својој аберантној основи, морфолошко-неуро-биохемијски дефект одређених можданих структура или конкретне и специфичне мождане области.

Урођен (генетски, конституционални недостатак) или стечен у веома раном, морфосензитивном периоду живота, током којег услед неодговарајуће стимулације изостаје неуроморфолошко активирање и развој одређених структура у мозгу, те исте закржљавају и лишавају особу опималног и ефективног процесирања садржаја, питање је, на које ће, такође, одговор дати време. Важно је, међутим, на самом почетку претпоставити да се ради о променама које су практично од самог рођења присутне, те да као такве доприносе комплетној накнадној структурацији личности на инфериорној, иреверзибилно дефектној основи, са свим персоналним и социјалним импликацијама које такво стање ствари подразумева.

недеља, 28. мај 2017.

"Како волиш тако ти се пише"

На слици: Ноћни сат; Фотографија: pt.depositphotos.com

Постоји једна песма, своде небески зашто ли се тога сетих у овај позни час, постоји песма једна, одвећ древна, безмало колико и ја сам, једна песма никада допевана, што ми је живот васцели завештала, постоји она, не, не смем вам рећи која, и када је написана, нити ко је ћилибаром свог гласа украсио дивне речи неке, одмах бисте знали колико сам стар и ко ми тако силно недостаје последњих пролећа…

петак, 19. мај 2017.

Писма сину

На слици: Писмо; Фотографија: Zelena ucionica

04.04.2017. (09:15)

Мили сине,
Легао сам у постељу и већ седми дан непомично трпим оштар бол у леђима. Исто толико ноћи се каним да ти напишем који редак о томе, рачунам, ред је да знаш праву истину зашто те не обилазим у уобичајено време, али, авај, све надајући се да ће бол минути и да ћу устати на своје ноге, дочекам свитање исцрпљен и сможден, са непристојним усхитом што сам некако курталисао, и искрено говорећи, немам снаге ни да гледам, а некмоли да икоме ишта пишем. А, знам да би ипак требало, само реч две, кратко и скромно, тек толико да те обавестим у основним цртама, да те не одвраћам од бројних обавеза и не деранжирам сувишно. Та, знам ја шта значи бити апсолвент и колико напора је потребно уложити у припрему последњих испита. Ма, нек` си ти мени жив и здрав само…  А, сада, одмах да ти развејем сумње и ослободим те стрепње, није у питању најцрња ствар већ дискус хернија. Озбиљна, додуше, нимало наивна, са ризиком од сложених компликација, али од ње нећу нагло и брзо окопнети па ево, хитам да те известим да ћу, ако драги Бог тако промисли, можда избећи радознале погледе специјализаната и оштрицу сечива каквог неурохирурга. Ето, толико само. Не секирај се непотребно, већ књигу у шаке и гурај напред. Поздравља те отац.