"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

уторак, 04. фебруар 2020.

Епитаф Брату у спомен

На слици: Облак; Фотографија: https://pink.rs/



Ја не разумем вечност
Живим у празној и хладној коначности
И не знам где су сада оне речи
Које ми ниси прозборио
Али

недеља, 05. јануар 2020.

Северац

На слици: Северац; Фотографија: http://srpskihaikukalendar.blogspot.com

Из нових рукописа

Тек опунолећени момчић из околине главног града, окончао је једног децембарског дана боравак у нашој установи након пуне четири године. Како би сами штићеници рекли, заковао даску. Неупадљивог владања, скромног држања, није на себе скретао негативну пажњу, али се задржао максимално, у неколико наврата чинећи инфантилне глупости, пред више пута планирани отпуст, чиме је враћао себе корак уназад и одлагао окончање свог третмана. Најзад, када више није било других могућности и када никаквом детињаријом није могао да пролонгира боравак у установи, са истеком последњег дана законом предвиђеног рока, испраћен је из Дома, раније тог јутра, са џепарцем који је уштедео учећи водоинсталатерски занат и кесом са личним стварима. Обријан, зачешљан, намирисан, поздрављајући се учтиво са свима, одшкринуо је домску капију и искорачио у слободу. Истог часа, његов кумулативни досије је уредно одложен у архиву, избрисан је из електронских евиденција, скинут са хране и бројног стања.

субота, 02. новембар 2019.

На Озрену

На слици: Водопад Рипаљка; Фотографија: Лична архива

Из нових рукописа
На чаробно шумовитом Озрену, у атару Специјалне болнице, намењене  превенцији, лечењу и рехабилитацији специфичних и неспецифичних плућних и очних болести, запосели смо један од већег броја рустичних, дрвених астала, намењених туристима, и у густој хладовини, већ добрано натопљени озоном, отпочели своју целодневну терапијску сеансу дубоког и равномерног дисања. Негде око поднева, док је јулско сунце из зенита прштало по крошњама липа, бреза и борова, а у нежну свежину урањала бистра планинска врелина, осетили смо благу обамрлост. Троме и клонуле, из мртве тишине, такорећи, пренула нас је изненадна, јездећа вриска млађане мајке која је бесно кричала над главицом престрављене петогодишње ћеркице.

четвртак, 17. октобар 2019.

Свадба

На слици: Евро; Фотографија: Press Online


Из нових рукописа
На свадбу у Чачку, у ресторан чије име нећемо рекламирати, на коју само пристигли са знатним закашњењем, званице су, по устаљеном обичају, младенцима даривале новац.

четвртак, 26. септембар 2019.

Завршна реч

На слици: У судници; Фотографија: http://www.ekspres.net


Из нових рукописа
Узимајући завршну реч, реномирани адвокат из престонице, пуномоћник средовечног математичара који је ударцима маљем у главу, усмртио супругу због, како је изјавио, „неподношљивог разумевања за његове одвратности“, поред осталог, бранио је свог клијента у крушевачком Вишем суду, и следећим пледоајеом: 

уторак, 27. август 2019.

Билетар из Саратова



На слици: Атос на Светој Гори; Фотографија: Лична архива
Из нових рукописа
Билетар у Позоришту руске комедије у Саратову, којег смо упознали на пристаништу у Уранополису, и крај којег смо седели на броду који је опловљавао Светогорско полуострво, хранећи задовољно галебове, који су пратили пловидбу, комадићима сланог кекса, непосредно и без устручавања, као да се познајемо деценијама, говорио нам је о слободи. 

субота, 13. јул 2019.

Три минута у животу једног читаоца

На слици: Усамљеност у гомили; Фотографија: greatbigcanvas.com


Из нових рукописа
Заменивши претходно књигу, силазио сам сумрачним степеништем са трећег етажа градске библиотеке у Крушевцу. Већ на првом одморишту, приметио сам да ми се у сусрет пење, пријатељ, судијски помоћник, којем сам својевремено представљао, ни мање ни више, него једну врсту духовника, излазећи му у сусрет и пружајући утеху и наду, увек када му је то било неопходно. Застао сам, и са, већ устрепталом нестрпљивошћу, ишчекивао стисак руке и добру реч. На мах ме погледавши, промакао је, међутим, поред мене, сасвим раздраганог изгледа лица, без икаквог поздрава, као поред турског гробља. 

понедељак, 24. јун 2019.

Песимисти из престонице (у дативу)

На слици: Сцена из филма „Рубљов“, Андреја Тарковског; Фотографија: MojTV.net


Можда и највећи усуд нашег рода јесте чињеница да смо са Видовданом, не само себи самима, већ и декадентној европској цивилизацији, утиснули метафизички код за дешифровање појма Слободе и свих узвишених вредности које она подразумева (достојанство, пркос, солидарност…), онај узнемиравајуће блистави код који она упорно настоји да нам згасне и свуче у блато. Ова околност дубоко је укалкулисана у српско, али, како ствари већ вековима стоје, и целокупно источно питање. Зато је у том усусду и сва наша овоепохална патња и целокупна нада. И зато још, важно је да се не уморимо. На то управо неко рачуна.