„Читање“ Мајаковског

На слици: Леви марш Мајаковског; Фотографија: https://www.tacno.net

Из нових рукописа

Надалеко чувеног и много пута препричаваног случаја, пензионисаног радника службе обезбеђења, Р.Б., присећали смо се с времена на време, а по правилу, увек, онда, када је, због бекстава наших штићеника из установе, вођен дисциплински поступак спрам неког од колега из наведене службе. Против истог је, наиме, својевремено, покренут поступак за описани пропуст у раду, а на самом претресу, оптужени се пред дисциплинском комисијом бранио врло самоуверено и хладнокрвно, лаконски закључивши свој исказ врцавом досетком: „Када гледам лево, не видим десно“.

Ослобођен је одговорности, безмало са страхопоштовањем и уз извињење, али је недоследност којом су окончавани многи следећи дисциплински поступци, спроведени из истог разлога, умножавала наше недоумице у блиставу унутрашњу логику изговореног аргумента и оправданост коришћења истоветне вербалне довитљивости у будућим случајевима. Како је са временом, парадигма одбране све упорније обарана, све смо чешће бивали процесуирани из баналних разлога, а када је сасвим очигледно постала разлог више за оштрију санкцију, разумели смо да је враг однео шалу и да метафоре постају звери када надживе епоху. Тридесет година касније од описаног догађаја, посвећено читамо Мајаковског и не разумемо ништа.