Једина

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Уметничка слика Андре Кона; Фотографија:
http://rainydaycraftings.blogspot.com/ 

И ти си ту

Док говорим и док ћутим

Једина у брбљању препознајеш тишину

Слутим…

У хаљини од чистог бола

Шћућурена где тама блиста

Међу наличја охола

И канда иста

Слушаш њима налик

О венчању несанице и зоре

Једина у брбљању препознајеш крик

Док мећаве горе

Аплаудираш попут других

Ни бучније ни тише

Стрепиш од погледа дугих

Можда прозборе више

И ти си ту

Да ли знаш која

Једина у брбљању препознајеш тишину

Мила моја     

Фрагменти 25

На слици: Село Спаски, акварел Сергеја Адушкина; Фотографија: http://www.bastabalkana.com/

Не разговарам више ни са сопственим муком.

Не смем.

…ни да поћутим са њим.

О непослушности младих - четворофакторски модел објашњења, ДРУГИ ДЕО

На слици: Орфеј изводи Еуридику из подземља, Жана Баптиста Камила; Фотографија: www.ibiblio.org

Говорећи о Четворофакторском моделу објашњења непослушности младих, истакли смо у првом делу значај првог фактора, односно, нарушене праксе управљања понашањем детета и породице. У тексту који следи приказаћемо утицај преостала три фактора на развој и опстајање непослушности младих. Реч је о:

1.     Одликама  темперамента и когнитивних карактеристика младих;

2.     Одликама  темперамента и когнитивних карактеристика родитеља;

3.     Брачном статусу мајке;

ОДЛИКЕ ТЕМПЕРАМЕНТА И КОГНИТИВНИХ  КАРАКТЕРИСТИКА МЛАДИХ

Из истраживања која су извршена јасно се види да адолесценти имају својствен темперамент и когнитивне (сазнајне) карактеристике и да су стога склонији испољавању принудно-агресивног понашања и непослушности од других младих особа. Тачније речено, адолесценти који су склонији емоционалним реакцијама, често су врло осетљиви, немају развијене навике, врло су активни и/или расејани и импулсивни (имају поремећаје недостатка пажње и хиперактивности), чешће манифестују поремећаје насилног понашања и, тога ради, склонији су и испољавању непослушности и присилног владања, за разлику од младих који немају ове негативне карактеристике темперамента. Мада психопатологија родитеља, те лоше брачно и породично функционисање могу надаље погоршавати непослушност и агресију, негативне одлике темперамента детета или адолесцента су мешу најутицајнијима у овом процесу и могу сами по себи бити довољни за настанак ризика. Међутим, ефекти раних одлика темперамента могу бити у вези и са полом.

Фрагменти 24

На слици: Амбар; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

Загледао сам се у сопствену бору…

…Ни реч.

Ни она.

Ни ја.

Она, он и Јесењин

...ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ПРОЗЕ

На слици: Сергеј Јесењин; Фотографија: www.jovicaletic.com

ОНА… 1.

У Санкт-Петербург, на симпозијум педијатара западног  Балкана, где је представљала не само крушевачки  здравствени  центар  већ  и  своју земљу, отпутовала је, канда, сама. Све се догодило некако изненада, као што се иначе, код питомих и богоугодним животом вођених људи и дешава. Безмало дан пре пута, директор је позвао у своју канцеларију и известио како је од министра лично, управо добио налог о неопходности упућивања једног специјалисте педијатра у Санкт-Петербург, те да је његов избор пао на њу. Сложила се, са неверицом примереном најмлађем педијатру у Крушевцу и усхићено започела припрему за путовање. У Београду су јој се, додуше, придружили и лекари из појединих градова суседних, балканских земаља, како је и било предвиђено планом покровитеља, једне реномиране европске институције чије име је сувишно помињати, али то није умањило њено надахнуће. Напротив, „Коначно, мало ваздуха“, помислила је, нејасно верујући да ће јој вечерње шетње арабеском Невских обала и њених кејова удахнути у груди свежину којом ће моћи да одагна густо згрушану бол и представљати почетак неког новог живота. Можда.

На аеродром Пулково, искрцало се 4. фебруара поподне петоро фасцинираних, младих људи са нестишљивог Балкана и упутило у хотел Астoрија. Наспрам Исакијевске саборне цркве, на проспекту Мајорова, бр. 10. И међу њима – она.

Нина

...ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ПРОЗЕ

На слици: “Рано пролеће” Алексеја Саврасова; фотографија: http://www.wikipaintings.org

Одмичући замишљено са гробља, Григорије Алексић је расејано посматрао закопнелим снегом осликане сеоске обронке, суморно, сиво приличје упарложених винограда и стајњаком прошараних ораница.

И док се танка пара из свеже набацаног ђубрива подизала са тла, хладан подневни ветар је чешљао његову косу и он је корачајући стрмом пољском стазом, ципела добрано налепљених калом, размишљао о злослутном одумирању српског села и злехудој судбини која је задесила несрећног српског сељака, безобзирно остављеног на милост и немилост новог доба, оној страсној и осионој ветрометини модерних стремљења напредног духа европске цивилизације и гордих, овоепохалних, националних заноса. Однекуд је разумео да све то мора имати некакве везе са крупним работама у далеком белом свету и да се из закоровљених леја поред којих је управо промицао и нахерених кровова давно закатанчених домаћинстава која је назирао далеко пред собом чује шеретски церек савремених вредности којима се са еротском безумношћу подао и његов род. А свака страст прогања разум из царства инстиката и чула, знао је одавно. И налазио је у тој примедби извесног оправдања за поступке младог, неиживљеног нарташтаја које је похитало у загрљај првој великој идеји са којом се сусрело у испражњеном животу, ватрено је пригрливши као што се то чини са последњом шансом, баш како су то деценијама пре њега чинили и њихови преци пламено се одричући бога и утапајући у нову веру свога доба. Налазио је оправдања за оне којима је лаковерност својствена годинама када свака непознаница представља позив у непрегледна пространства авантуризма, без много размишљања о кобним последицама које их по правилу, потом, надживе, али не и за оне који им о мирису тла нису прозборили праву истину, ону горку истину о томе да сваки одлазак са земље, по правилу, бива неповратан а свако одрицање од традиције растанак са оним мноштвом замуклих гробова чији глас зачујемо некада у животу. Касно, по правилу. Размишљао је и питао се како то да нам није доста идеализама којима се дајемо на поклоњење не марећи колико ће нас коштати и хоће ли на концу бити икога још да се назове Србином када платимо последњу цену. И наметала му се још, тегобна свест да ће након смрти блиског рођака, са чијег сандука је одјекнуло пар грумена земље, које је бацио који минут раније, још једна њива остати незасејана и још један забран зашикарен, и како ће још, већ наредне зиме, под теретом јата врана чокоти у винограду који је назирао у даљини, полећи до земље.

О непослушности младих - четворофакторски модел објашњења, ПРВИ ДЕО

На слици: "Срећа", Алексеја Зајцева; Фотографија: http://www.artrussia.ru/

Почетком деведесетих година 20. века, пре свега захваљујући истраживањима Петерсона и његових сарадника, постало је јасно да један од главних разлога бунтовништва и непослушности младих, те једне врсте социјалне агресије, јесте слаб, неефикасан, недоследан и неселективан начин управљања понашањем детета или адолесцента који родитељи користе. Неретко је такав модел родитељства комбинован са врло грубим и екстремним методама дисциплиновања и слабим надзором активности адолесцента. Из тога произилази да пружање отпора и непослушност у понашању тинејџера постају врло ефикасни путеви бекства и избегавања непријатних и досадних задатака који траже много труда али и тачнијег предвиђања последица у „размени удараца“ између родитеља и детета (ма како негативне оне биле) а, понекад су и награђујући сами по себи. Међутим, било би погрешно закључити из свега реченог да су свака непослушност и супротстављање просто научени из родитељ – дете односа и његове историје. Док су тачна форма, природа и топографија опонирајућих реакција, па чак и њихова специфична тежина, код сваког  детета великим делом везане за његову историју учења у породици, извесност стицања и испољавања бунта и непослушности као карактеристика понашања, везана је за још најмање три области. Комбиновани са лошом  Праксом управљања понашањем детета, што чини први фактор, заједно творе ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА ПРУЖАЊА ОТПОРА У ПОНАШАЊУ ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНАТА.

Бора

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На сици: "Зима", Алексеја Саврасова; Фотографија: 1001kartina.su

Дуго жубори одјек у купатилу

Дијалога седе и офарбане власи

Повремено уђем и ја

Да исперем празне речи

Које дуго већ не говорим

Тамо ме осмотре

Празне речи

Које дуго већ не говориш

Још једино слап јутра

Охоло урања у сливник туш кабине

Где заборав није успео

Фрагменти 23

На слици: Махатма Ганди, графика; Фотографија: fineartamerica.com

"Важно је делати, није важан плод делања. Морате чинити оно што је право. То можда није у вашој моћи, можда се неће остварити за време вашег живота, али плода ће бити. Али то не значи да треба да престанете да чините оно што је право. Ви можда никада нећете сазнати какав ће бити резултат вашег делања. Али, ако не чините ништа, неће бити резултата."

                                                                                                               Махатма Ганди

Обраћање позитивне пажње на дететово понашање

На слици: "Пре олује", Степана Федоровича Колесникова; Фотографија: www.art-catalog.ru

Као и сви људи, и  ваше дете жели да буде цењено због посла који обавља у кући исто колико и због доброг понашања које показује према осталим члановима породице и друштва. Међутим, као и многима од нас, може му се десити да укућани, првенствено родитељи, такво понашање подразумевају и узимају дете „здраво-за-готово“, односно да нико не поклања нарочиту пажњу нити нарочито истиче све добро којим он доприноси својој породици или његове посебне квалитете као личности. Мада свака одрасла особа (родитељи пре осталих) може мислити да дете тешко да ради нешто што би заслуживало посебно истицање, када би мало боље загледали све оно што дете свакодневно чини, вероватно би открили да то није сасвим тачно. Сврха овог текста јесте да нам помогне да развијемо и/или унапредимо вештине обраћања пажње на пожељна понашања наше деце, односно, да научимо да боље уочавамо добре ствари које она чине.

Учити да обраћамо пажњу на добра понашања других уопште није лака ствар. Многи од нас не знају како да надгледају друге, да управљају или сарађују са другима како би повећали њихову жељу да раде више и боље, следећи одређена правила. Дакако, већина зна како да разговара са другима, али само „разговарање“ не значи и побољшање односа са њима. Врло је битно обратити пажњу на то како разговарате са неким док разговарате и шта при томе кажете. Особе успешне у примени ових вештина, способније су у мотивисању запослених да раде за њих. Попут њих, и ми можемо научити како боље да надгледамо нашу децу како бисмо повећали њихову жељу да чине оно што од њих тражимо. Следи листа техника, вештина, образаца односа која доприносе успешнијем управљању дететовим понашањем до периода подизања њихове одговорности за сопствена понашања и здравог и зрелог осамостаљења од непосредних породичних утицаја.

На пучини

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "САМОЋЕ"

На слици: "Сан", Алексеја Зајцева; Фотографија: http://lebedeva-mari.livejournal.com/

Њена је барка плакала на води

Када спазих са обале вапај њене силуете

Са себе збацих сенку смокава

И кроз огањ медуза дрзнух се ка њој

Пејсажи њених обриса бежаху из пожуде

Када дирнух њене усне

Кротила је сопствени стид ал` дрско

Груди су капале у сутон

Ка соли мог дрхтања

На пучини силовито окупах је пољупцима

Од властите крви згужвах јој модрице на кожи

Нежно и неспретно

Крила ме под слапом својих увојака

Док роних ка ковитлацу

Она је вила маглу свог тела

Као једро за мој чун

Алге погнуше главе

И моја страст бризну ка месечини

И њен срам прсну кроз тмину

И узјахах пастува за пут њених свила

И безумљем прхнух

Ал` нечија је она била

Нечија је она била…

1993.