Када мећаве горе

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Снежна олуја на Арбату, Москва, Игора Медведева; Фотографија: www.artistsandart.org

Снег је вејао у једној земљи на североистоку Европе

Не

Не у Русији

Ту негде

Једног марта једне године

Од те мећаве разбуктало се све што је остало

Јужније

Москва

Влтава

Дунав

Од срца што је остало…

Гореле су скупштине

Луднице и затвори

Пламтеле обале Егејског мора

И једна узбрдица у предграђу Крушевца

Нећу преживети

Слутио сам

Снег је вејао у једној земљи на североистоку Европе

Једног марта једне године

Од те студени истопиле су се подмосковске вечери

Прашка пролећа

И београдске јесени

Једног новембра једне године

Москва

Влтава

Дунав

Од срца што је остало…

Горео је Ђердап

Мењачнице и хотелске собе

Пламтели су трансилванијски дворци

И један аутобус са периферије града

Нећу преживети

Било је јасно

А онда су прошапутале три тачкице (…)

И скотрљале се у амбис сопствене низбрдице

Једну ветар проси

Другу несанице дробе

А трећа стражу чува

Над истим оним снегом

Који не престаје да веје у једној земљи

На североистоку Европе

Не

Не у Русији

Ту негде

Од једног марта једне године

После којег

Пожар не посустаје у остатку света

Свуда где не може стићи

Ни поглед ни тишина

Нећу преживети

Али то је неважно

Сасвим