 |
| На слици: Коњи вуку кочију; Фотографија: http://www.sremskenovine.co.rs/ |
Понекад помислим да не постојим
Магла покапа сутон…
…и празних очију
Обрушава се звон
Несаница
Који одавно не чујем
Кроз ноћ мемливу и дугу
Ноћ предугу
Раге вуку кочију
Господе
Можда сам и мртав
Али не желим у то да верујем
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...