"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

субота, 11. март 2017.

Очајање је одгонетка будућих времена, радост је варка савременог човека


На слици: Сцена из филма „Носталгија“, Андреја Тарковског из 1983. године;
Фотографија: http://www.keyword-suggestions.com

После студени и мука, живот више не постоји.
Понекад још поигра се страст са нама, као летњи пљусак, и из неких модрих тишина које су против нас устале, и оних речи заувекних против којих смо огреховљени устали ми, зажуборе одавно непознати гласови.
И одјеци празни.
Шта је, ту је, кроз отворен прозор завеса облизује кишну ноћ, и на починак се спремам.
Желм те, кажеш …
Касно је, мила моја, после студени и мука, живот више не постоји…
И већ полако чекам смрт…
(…И деци нашој освитом торбу на пут спремам).


Нема коментара:

Постави коментар

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...