Жудња за животом илити трагови ка сопствености

На слици: Псеудоидентитет; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?

Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?

Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?

Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?

На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих силно да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?

Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?

Фрагменти 40

На слици Усамљено дрво; Фотографија: Блог Дмитрия Шаменкова

...Тешки, ниски облаци лено су се вукли изнад Крушевца данима већ, а подјастребачка села ка којима је занесено гледао бејаху уроњена у влажну пролећну маглу и њему се чинило да тамо негде и сами живот лагано посустаје, да људи безгласно одустају од својих жеља, а трава буја дивље и необуздано. И да, можда, сваки живот у ствари, бива окончан много пре самог смртног часа, у оном ненаданом и хладном трену када се прва стрепња штедро увуче под младу кожу и први страх завлада нејаком душом, када престане да се корача напред и јалово застане у страну да би храбри наставили куда се није могло и није смело, а кукавице утрнуле заувек.

Тишине

На слици: Тишина; фотографија: WebDiscover.ru

Када заћутиш  како још не умеш

После свих недоречености

А после недоречености

Све проговори

И ћутање

Када заћутиш како још не умеш

И када то буде све што умеш

Не бих ово рекао...

На слици: Излазак сунца; Фотографија: Nadlanu.com

Ако је мера националног космополитизма удворички антинационални опортунизам и ако је критеријум вредносног универзализма багателизација историјске посебности, онда, не само да друштво негује перверзне амбиције, већ чини то унутар затвореног културолошког  и политичког система у којем свако супротстављање дотичној парадигми постаје подвиг. Најчешће, појединачни. Зато је у Србији још увек лепо запевати о Слободи.

***