На слици: Катанац на капији: Фотографија: https://z1info.rs/ |
Из нових рукописа
Kолегиница у чији морални интегритет нико није сумњао, и чији је деликатни персонални сјај ватрено иритирао недостојну околину безмало четири деценије, изговорила је на концу кратког опроштајног говора интригантну реченицу и мирно напустила скуп, посвећен њој у част.Суморним и мрачним амфитеатром, где се свечани догађај збивао, напрасно је прострујала необјашњива студен, у часу је завладао језиви тајац, присутнима се следила крв у жилама, а на лицима оцртао ужас. У потоњој ноћи, четворо колега је себи одузело живот обесивши се у својим домовима, једна сарадница је пуцала себи у слепоочницу из ловачке пушке свога супруга, и пала у дубоку кому, док је њена канцеларијска дружбеница следећег јутра пронађена спржена на жицама далековода. Први човек колектива је нестао, како прича кружи, још истог поподнева и на излазним вратима установе му се губи сваки траг. Већ наредног дана, локална пензионерска организација је распуштена декретом градоначелника, а седмицу касније, одлуком надлежног министра, стављен је катанац на институцију.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...