На слици: О индивидуализму; Фотографија: Tacno.net |
Идеологија радикалног индивидуализма (по моделу „хлеба и игара“, илити „живот је кратак, дохвати
батак“), чија експанзива и у одређеној мери, агресивна кампања, представља
доминантни вредносни дискурс последњих деценија, у основи је онтолошки
несвојствена људској природи и представља концептуално, теоријско покриће
западних школа мишљења за оправдање и фаворизовање хедонистичких прохтева
савременог човека. У њеном изопаченом корену, заправо стоји идеја апсолутне
окупације људских слобода (на којима, гле чуда, парадоксално, управо она,
громогласно и искључиво инсистира), кроз афирмисање човекових базичних,
биолошких потреба, а не, како се наивно мисли, ослобађања од корозивног дејства
вредносних друштвених наслага којима се гуши и спутава посебност и креативност.