Обраћање позитивне пажње на дететово понашање

На слици: "Пре олује", Степана Федоровича Колесникова; Фотографија: www.art-catalog.ru

Као и сви људи, и  ваше дете жели да буде цењено због посла који обавља у кући исто колико и због доброг понашања које показује према осталим члановима породице и друштва. Међутим, као и многима од нас, може му се десити да укућани, првенствено родитељи, такво понашање подразумевају и узимају дете „здраво-за-готово“, односно да нико не поклања нарочиту пажњу нити нарочито истиче све добро којим он доприноси својој породици или његове посебне квалитете као личности. Мада свака одрасла особа (родитељи пре осталих) може мислити да дете тешко да ради нешто што би заслуживало посебно истицање, када би мало боље загледали све оно што дете свакодневно чини, вероватно би открили да то није сасвим тачно. Сврха овог текста јесте да нам помогне да развијемо и/или унапредимо вештине обраћања пажње на пожељна понашања наше деце, односно, да научимо да боље уочавамо добре ствари које она чине.

Учити да обраћамо пажњу на добра понашања других уопште није лака ствар. Многи од нас не знају како да надгледају друге, да управљају или сарађују са другима како би повећали њихову жељу да раде више и боље, следећи одређена правила. Дакако, већина зна како да разговара са другима, али само „разговарање“ не значи и побољшање односа са њима. Врло је битно обратити пажњу на то како разговарате са неким док разговарате и шта при томе кажете. Особе успешне у примени ових вештина, способније су у мотивисању запослених да раде за њих. Попут њих, и ми можемо научити како боље да надгледамо нашу децу како бисмо повећали њихову жељу да чине оно што од њих тражимо. Следи листа техника, вештина, образаца односа која доприносе успешнијем управљању дететовим понашањем до периода подизања њихове одговорности за сопствена понашања и здравог и зрелог осамостаљења од непосредних породичних утицаја.

Родитељи, издајте ефикасна наређења

На слици: "Борба петлова" Паје Јовановића; Фотографија: http://www.riznicasrpska.net/

    Одавно је примећено да уколико родитељи промене начин на који издају заповести својој деци, могу постићи знатно побољшање у међусобним односима. Дакле, родитељи, када хоћете нешто да наредите свом тинејџеру, или га упутите на нешто, узмите у обзир следеће препоруке:

  

    Будите сигурни у то што хоћете! Другим речима, никада немојте заповедати нешто ако немате намеру да то видите урађено или немате намеру да спроведете консеквенце, уколико то буде потребно. Када захтевате нешто, морате имати разрађен план – како ћете наградити добро понашање, а како казнити неизвршење – зато што морате показати да сте озбиљни.

    Не издајте команде у форми питања или тражења услуга. Издајте заповест једноставно, директно и пословним тоном, маколико вам то строго и непријатно изгледало. Ипак, уколико заиста мислите да детету дате могућност да бира, онда то и реците тако ( на пример, „Хоћеш ли домаће задатке да радиш сада или после вечере?“ – то је давање избора;  Односно, „Да ли би хтео да сада радиш домаћи?“ – онда када то значи „ради домаћи задатак“, када не желите да оставите избор).

Малишан код Христа на божићној јелки

…УМЕСТО БОЖИЋНИХ ДАРОВА…

…топла и потресна прича великог православног верника и генија писане речи, Фјодора Михаиловича Достојевског

 

На слици: Божићна честитка; фотографија: rtrs.tv

Живео у подруму малишан, али још сасвим мали, коме је једно шест година или још мање. Тај малишан се пробудио једног јутра у влажном и хладном сутерену. Био је одевен у некакав капутић и дрхтао је. Дах му је излетео као бела пара, и, седећи у куту на неком сандуку, из досаде је хотимично пуштао пару из уста и забављао се гледајући како излази.

Био је веома гладан. Неколико пута пре зоре прилазио је дрвеном лежају, где је на простирци и са некаквим завежљајем под главом лежала болесна његова мајка.

Како се она овде нашла?

Мора да је допутовала са својим малишаном из другога града и разболела се изненада. Власницу преноћишта су још пре два дана одвели у полицију. Станари су се разишли уочи празника – а једини који је остао, лежао је већ дан и ноћ мртав пијан – и није могао дочекати празник!

У другом углу собе јечала је од реуматизма нека осамдесетогодишња старица која је некада и негде живела као дадиља, а сада је умирала самотна, јаучући и гуњђајући малишану, тако да се већ почео бојати да приђе њеној постељи у углу.

Воде да се напије нашао је негде у ходнику, али корице хлеба није нашао, и већ је десети пут прилазио да пробуди своју маму. Страшно му је, најзад, било у мраку: одавно је већ пао мрак, а лампу нису упалили.

Опипао је мамино лице и зачудио се што се она уопште не миче и што је хладна као зид.

Родитељски бес и како га контролисати

На слици: Детаљ са платна Андреа Ментегне "Мртви Христ"; Фотографија: www.aguam.com

Непослушност је природна реакција свих нас, па тако и мале деце, односно деце уопште. Конструктиван однос према дечијој непослушности у чијој основи је потреба за остваривањем аутономије и независности  можда је најтежи део родитељства и васпитног посла. Многи родитељи, на жалост, на дечију непослушност реагују на погрешан и деструктиван начин.

Суочени са дечијим негативизмом који у крајњој инстанци може попримити и квалитет гнева, родитељи могу да направе још једну грешку, да импулсивно артикулишу сопствени бес према детету. Деца су беспомоћна пред родитељским бесом. Када родитељ виче на дете, он затвара све природне начине испољавања гнева и дете мора да га потисне, апсорбујући при томе још и родитељски бес. Због чега је ово толико штетно? Осим што доприноси  (не по правилу) формирању пасивно-агресивне структуре личности (несвесна мотивација детета да пољуља ауторитет родитеља радећи супротне ставари од оних које се очекују од њега), ствара одличан амбијент за одрастање субмисивног (потчињавању и покорности склоног) појединца као и за учење понашања по моделу, односно (раније и) касније решавање конфликтних ситуација на начин посредован испољавањем беса.

Бес, дакле има утицај на (не)успешно родитељство. Он доприноси томе да родитељ донесе (не)исправну одлуку. Врелина беса замагљује и разноврсност могућности избора и капацитет избора најприкладније опције.