"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

уторак, 01. април 2014.

На пучини

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "САМОЋЕ"
На слици: "Сан", Алексеја Зајцева; Фотографија: http://lebedeva-mari.livejournal.com/


Њена је барка плакала на води
Када спазих са обале вапај њене силуете
Са себе збацих сенку смокава
И кроз огањ медуза дрзнух се ка њој
Пејсажи њених обриса бежаху из пожуде
Када дирнух њене усне
Кротила је сопствени стид ал` дрско
Груди су капале у сутон
Ка соли мог дрхтања
На пучини силовито окупах је пољупцима
Од властите крви згужвах јој модрице на кожи
Нежно и неспретно
Крила ме под слапом својих увојака
Док роних ка ковитлацу
Она је вила маглу свог тела
Као једро за мој чун
Алге погнуше главе
И моја страст бризну ка месечини
И њен срам прсну кроз тмину
И узјахах пастува за пут њених свила
И безумљем прхнух
Ал` нечија је она била
Нечија је она била…


1993.

Нема коментара:

Постави коментар

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...