"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

среда, 1. јануар 2014.

Када мећаве горе

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"


На слици: Снежна олуја на Арбату, Москва, Игора Медведева; Фотографија: www.artistsandart.org






Снег је вејао у једној земљи на североистоку Европе
Не
Не у Русији
Ту негде
Једног марта једне године
Од те мећаве разбуктало се све што је остало
Јужније
Москва
Влтава
Дунав
Од срца што је остало…

Гореле су скупштине
Луднице и затвори
Пламтеле обале Егејског мора
И једна узбрдица у предграђу Крушевца
Нећу преживети
Слутио сам

Снег је вејао у једној земљи на североистоку Европе
Једног марта једне године
Од те студени истопиле су се подмосковске вечери
Прашка пролећа
И београдске јесени
Једног новембра једне године
Москва
Влтава
Дунав
Од срца што је остало…

Горео је Ђердап
Мењачнице и хотелске собе
Пламтели су трансилванијски дворци
И један аутобус са периферије града
Нећу преживети
Било је јасно

А онда су прошапутале три тачкице (…)
И скотрљале се у амбис сопствене низбрдице
Једну ветар проси
Другу несанице дробе
А трећа стражу чува
Над истим оним снегом
Који не престаје да веје у једној земљи
На североистоку Европе
Не
Не у Русији
Ту негде
Од једног марта једне године
После којег
Пожар не посустаје у остатку света
Свуда где не може стићи
Ни поглед ни тишина

Нећу преживети
Али то је неважно
Сасвим





Нема коментара:

Постави коментар

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...