...ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ПРОЗЕ
 |
| На слици: Сергеј Јесењин; Фотографија: www.jovicaletic.com |
ОНА…
1.
У
Санкт-Петербург, на симпозијум педијатара западног Балкана, где је представљала не само
крушевачки здравствени центар
већ и своју земљу, отпутовала је, канда, сама. Све
се догодило некако изненада, као што се иначе, код питомих и богоугодним
животом вођених људи и дешава. Безмало дан пре пута, директор је позвао у своју
канцеларију и известио како је од министра лично, управо добио налог о
неопходности упућивања једног специјалисте педијатра у Санкт-Петербург, те да
је његов избор пао на њу. Сложила се, са неверицом примереном најмлађем
педијатру у Крушевцу и усхићено започела припрему за путовање. У Београду су
јој се, додуше, придружили и лекари из појединих градова суседних, балканских
земаља, како је и било предвиђено планом покровитеља, једне реномиране европске
институције чије име је сувишно помињати, али то није умањило њено надахнуће.
Напротив, „Коначно, мало ваздуха“, помислила је, нејасно верујући да ће јој
вечерње шетње арабеском Невских обала и њених кејова удахнути у груди свежину
којом ће моћи да одагна густо згрушану бол и представљати почетак неког новог
живота. Можда.
На
аеродром Пулково, искрцало се 4. фебруара поподне петоро фасцинираних, младих
људи са нестишљивог Балкана и упутило у хотел Астoрија. Наспрам Исакијевске
саборне цркве, на проспекту Мајорова, бр. 10. И међу њима – она.
