"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

петак, 28. фебруар 2014.

Не могу да пронађем земљу једну

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИЛУСА
На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://www.gordon.edu


Не могу да пронађем земљу једну… 
Не, не туђу, одвећ моју. Што је напустих у зли час, пролећа једног, можда оног, а можда овог, једне године, не могу да се сетим које… оне можда, а можда ове … Не могу да пронађем земљу једну…

А канда је тражим вековима. Ја, пустиножитељ тишина и бдења. Кријућ` лице од времена мена. Од пута одвраћан, на беспуте испраћан… Уморно за њом трагам и у траг свој урањам. И лутам. Пустинолутам еонима, туђ свима. Без јаука, без крика, без урлика… Устима пуним свелог лишћа венчић уздаха смерно нижем. И прошлост подижем. Из песка. И суза ми једина, најчишћа, на своду блиста као фреска.


Не могу да пронађем земљу једну… Не, не туђу, премного моју…
У тишини слутим, она ће пронаћи мене. 
Некада…
На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://www.gordon.edu

8 коментара:

  1. ...Ili, uvijek SADA...
    Mnogo toplih pozdrava!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман1. март 2014. 15:49

    usta puna lišća...gde glinenost stvara se, ako smem reći..vremena i prostora...lepo izvedena metamorfoza...slobodno komentarišem, ne zamerite

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ваш дар за поезију је изузетан. Већ знате, коментарисао сам, колико асоцира на Настасијевића, за моје поимање поезије, најзначајнијег српског песника и у исто време, најмање истраженог објашњеног. А, свакако испред свог времена, много, много...
      Хвала Вам на посети.
      Добродошли сте увек!
      Срдачан поздрав.

      Избриши

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...