Нисам те заборавио

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

…Нисам те заборавио. Упркос свему. У инат свима. Само сам заћутао. И канда тихујем читав век. Не о теби само… Не. А, тако то умем. И једино, канда… Упркос себи. У инат жамору.

Па ипак, понекад још прозборим са собом, а са ким другим, о теби, а, о коме другом… И тада, некако, учини ми се туђин некакав нада мном да мотри, присан са заборавом, у дослуху са издајом,  јер туђин одавно бди у мени. И са странцем заверенички да шапућем, учини ми се. Знаш ти… И не морам ти се исповедати. Знаш ти…

A док сам ти певао о Слободи, гласа није било, јецај мој је јечао у себи. Од када сам замукао, ништа друго не чујем… И сам себи одјекујем. И свака неизговорена реч ми на срце пада.

Па, ипак, понекад још прозборим са собом, онаквим каквим ме памтиш… И тада, некако, сетим се ОНОГ јуна када сам постао твој, о, зар ја само, слутећи да ти припадам одувек, како се твојим само може бити. И у новембар један, запрете ми се бол, од којег се бесомучно кријем. Где ћеш остати дуго. И туђа, и свачија. И само моја. Знаш ти…

Не, нисам те заборавио, а када бих само могао то.

…Боже, сачувај.

Душо моја…