...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИЛУСА
 |
На
слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија:
http://www.gordon.edu
|
Не
могу да пронађем земљу једну…
Не, не туђу, одвећ моју. Што је напустих у зли час, пролећа једног, можда оног, а можда овог, једне године, не могу да се сетим које… оне можда, а можда ове … Не могу да пронађем земљу једну…
Не, не туђу, одвећ моју. Што је напустих у зли час, пролећа једног, можда оног, а можда овог, једне године, не могу да се сетим које… оне можда, а можда ове … Не могу да пронађем земљу једну…
А
канда је тражим вековима. Ја, пустиножитељ тишина и бдења. Кријућ` лице од
времена мена. Од пута одвраћан, на беспуте испраћан… Уморно за њом трагам и у
траг свој урањам. И лутам. Пустинолутам еонима, туђ свима. Без јаука, без
крика, без урлика… Устима пуним свелог лишћа венчић уздаха смерно нижем. И
прошлост подижем. Из песка. И суза ми једина, најчишћа, на своду блиста као
фреска.
Не
могу да пронађем земљу једну… Не, не туђу, премного моју…
У
тишини слутим, она ће пронаћи мене.
Некада…
Некада…
 |
На
слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија:
http://www.gordon.edu
|
...Ili, uvijek SADA...
ОдговориИзбришиMnogo toplih pozdrava!
...САДА!
ИзбришиДивно речено!
Много топлих отпоздрава!
nekada...
ОдговориИзбриши...Икада!
ИзбришиПоздрав Н.
usta puna lišća...gde glinenost stvara se, ako smem reći..vremena i prostora...lepo izvedena metamorfoza...slobodno komentarišem, ne zamerite
ОдговориИзбришиВаш дар за поезију је изузетан. Већ знате, коментарисао сам, колико асоцира на Настасијевића, за моје поимање поезије, најзначајнијег српског песника и у исто време, најмање истраженог објашњеног. А, свакако испред свог времена, много, много...
ИзбришиХвала Вам на посети.
Добродошли сте увек!
Срдачан поздрав.
Sjajno!
ОдговориИзбришиХвала много!
Избриши