...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
 |
На
слици: Магла; Фотографија: www.photodom.com
|
Расплела
си косу бешумна лепотице. И прозборити
нећеш. А, ко ће очешљати боре које ноћ
просу обронцима стаса?
Коме
да кажем…
Ископали
су ти очи МОЈИМ прстима. Срце су ти ишчупали ОВИМ шакама. Немаш више нити
гласа. СВОЈИМ сам твој утихнуо. Земљо моја…
Остала
је од тебе само моја чежња за тобом. Оно корака што те не прокорачах, оно стаза
што не докорачах… И очев непребол који од сопствене деце прикривам.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...