...ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ПРОЗЕ
На слици: "Прљави пут", детаљ са платна Алексеја Саврасова; фотографија: http://www.kunstkopie.nl |
…А онда је студен прострујала кроз сутон. Изненада.
Мирис печеног кукуруза зачешљaо је однекуд жегом испуцалу
земљу и нестао ка облацима који се набираху попут веђа војника. Са
пресахле реке прхнуше чворци…
…Пробијао сам се кроз окитом полегле гране шљива напрежући
се да у свелој трави наслутим опале плодове. Расути као покидана ниска модрих
бисера скривали су се сумрачјем тла… „Ни веће суше ни бољег рода“, помислих…
…А потом ветар заплеса чардаш. Запишташе коњи из нигдина. И
она тишина небесна.
Кап клизну низ мој врат. Па још једна низ надланицу. Под
скупљеним прстима стегох род и…
…Са ударом грома преврнух котарицу, пљунух и опсовах а од
силине крупних капи потрчах у крошњом импровизован заклон. Претвaрах се да
нисам приметио шаку погажених шљива. Покислог и шћућуреног отац
ме привуче на груди…
„Сине мој, гази на врховима прстију и када сањаш. Свака
стопа ЗЕМЉЕ је натопљена крвљу и свуда је гробље…“
…Дисали смо један
другоме у лице згрчени под шљивом са које се сливала киша, хладна као зебња
наших душа…
Toliko skoro nestvarne ljepote, jos samo da podjemo ka sebi...
ОдговориИзбришиPozdrav srdacan.
Наша инертност је готово по правилу била симптом крупних промена. Увек. И, увек на боље, ка људскости, истини и Слободи.
ИзбришиИ, зато, када кренемо ка себи, знаћу да је то ТАЈ тренутак.
Хвала вам што посећујете Фрагменте.
Свако добро.
Vjerujem da je taj trenutak rastuca iskrenost prema sebi.
ОдговориИзбришиVrlo rado, hvala vama.