На слици: Поље нарциса на Шар-планини; Фотографија: Д.Јосимовић; www.slobodanjovanovic.org
“...Јер
Отаџбина је више, много више од међе и граничног прелаза. Отаџбина је нежна,
топла брига сељака у узораном пољу када му се поглед вине ка кишним облацима,
завијорена застава на јарболима спортских борилишта и граја деце у школским
двориштима; Отаџбина је онај вечни ехо Милошевог завета из тмине кнежеве
вечере, болна тишина на обалама Вида и одјек јаука јасеновачких мученика.
Отаџбина је Олуја која не престаје, хладна ноћ на барикадама преко којих снег
веје… Отаџбина – све је!”
|
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...