Реч

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Уметничка слика Андре Кона;
Фотографија: www.ellf.ru

Неће прозборити реч

Крај које смо се мимоишли

Једно ка крику

Друго ка муку

За твојом тишином

Кикице детињства лелујају

На трагу мог бдења

Плетенице бреза тихују

Од уздаха раскршћа

Не може се поћи натраг

И ми смо све ситнији

У зеницама прећутане речи

За коју нисмо сигурни више

Ни која је уствари

Реминисценција

На слици: "Зимски пејсаж" Алексеја Саврасова; Фотографија: www.wikipaintings.org

Не усуђујем се да те потражим. Бојим се кога ћу пронаћи испод талога чежње раскомадане непрегледним сутонима. Хоће ли бити твој стид под напуклом пути? Или можда нека друга васиона, хладна, непомична, као змија склупчана у својој оскрнављеној лепоти?

Не усуђујем се да те потражим… На раскршћу сећања скрушено ћуте: погрешно лице, слагано дете и преварена вечност… Имам ли ишта са тим? Више? Тек… Полако, почињем да се обрачунавам са речима, бекства да раскринкавам. Лишће нежно прекрива илузије и неке  бивше странпутице. Новембар почиње да личи на детињство. И… као да ћу се неког скорог јутра поново насмејати.

Не усуђујем се да те потражим…

Опрости.