"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

петак, 21. март 2014.

Реминисценција

На слици: "Зимски пејсаж" Алексеја Саврасова; Фотографија: www.wikipaintings.org

Не усуђујем се да те потражим. Бојим се кога ћу пронаћи испод талога чежње раскомадане непрегледним сутонима. Хоће ли бити твој стид под напуклом пути? Или можда нека друга васиона, хладна, непомична, као змија склупчана у својој оскрнављеној лепоти?

Не усуђујем се да те потражим… На раскршћу сећања скрушено ћуте: погрешно лице, слагано дете и преварена вечност… Имам ли ишта са тим? Више? Тек… Полако, почињем да се обрачунавам са речима, бекства да раскринкавам. Лишће нежно прекрива илузије и неке  бивше странпутице. Новембар почиње да личи на детињство. И… као да ћу се неког скорог јутра поново насмејати.

Не усуђујем се да те потражим…
Опрости.

4 коментара:

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...