Част мањине

                           На слици: "Мачевање" Франциска де Гоје; Фотографија: www.phaidon.com

-Бивао сам уистину само онда када сам био сам или, у најгорем случају, када сам био у мањини. Али не у било каквој, већ озбиљној и знатној. И што је мањина била већа, што се више примицала потпуном самству, утолико је и моје бивање било смисленије а лични доживљај самства  подстицајнији.

-Хоћете рећи да човек ЈЕСТЕ само када је у мањини?

-Верујем да човек ЈЕСТЕ само онда када трага, као и да оно за чим трага ЈЕСТЕ све до часа када бива пронађено и досегнуто. А познато је повести у којој мери је већина статична и инертна, колико самозадовољна и некреативна, односно у којој мери је мањина, а често, само појединац, агилна и продуктивна. Најпосле, нису ли читаво човечанство напред вукли усамљеници до чудаштва, прогнани из медиокритета и отклоњени из општих стандарда својих епоха. Обратите пажњу на судбине Галилеја, Коперника, Тесле…

Враћање

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Уметничка слика Андреа Кона;
Фотографија: karat773.ru

Са свих страна враћам се у себе

Много ме је никуда било

А никуда много…

Из давнина рубоумља слепоочја тишина

Из нигдина

Стижем

Са уснама на усни сутона крви

За којим праскозорје залупих

Громко

Кришом

Сакупљм све мене

Од мене пострањене

Са многих пута и беспута

Оковрата суноврата неповрата

Састајемо се на растанку растанака

Свих којих бејах ЈЕДАН

И сваком узгредан

И ниједном вредан

Са свих страна враћам се

Од немила и недрага

Из нетрага

Тумара нас не зна се

Да се никада не зна

Где не стигосмо

Стижући

И не бејасмо бивајући

И где клицасмо наздрављајући бекству

Клицаном језиком за зраком

Оног сунца

Бегунца

Заводника

Љубавника

Мученика

Песника

Чеда…

Чеда

Каква тужна војска

Из давнина рубоумља слепоочја тишина

Из нигдина

Са свих страна враћам се у себе

Много ме је никуда било

Фрагменти 16

На слици: Милан Кундера; Фотографија: www.lepotaizdravlje.rs

„Екстреми су границе иза којих престаје живот и свака екстремистичка страст, у уметности као и у политици, само је маскирана чежња за смрћу.“
                               

                                              "Неподношљива лакоћа постојања", Милан Кундера

Очев непребол

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Магла; Фотографија: www.photodom.com

Расплела си косу бешумна лепотице.  И прозборити нећеш.  А, ко ће очешљати боре које ноћ просу обронцима стаса?

Коме да кажем…

Ископали су ти очи МОЈИМ прстима. Срце су ти ишчупали ОВИМ шакама. Немаш више нити гласа. СВОЈИМ сам твој утихнуо. Земљо моја…

Остала је од тебе само моја чежња за тобом. Оно корака што те не прокорачах, оно стаза што не докорачах… И очев непребол који од сопствене деце прикривам.

Антисоцијално понашање младих, пети део - Протективни фактори

На слици: Уметничка слика са Изложбе у галерији Руског Дома; Фотографија: www.novosti.rs

Одредивши најпре појмовни оквир феномена антисоцијалног понашања младих, а потом и најзначајније теорије  делинквенције и два основна типа антисоцијалног понашања младих (перзистентно и адолесценцијом лимитирано антисоцијално понашање), као и основне групе фактора ризика антисоцијалног понашања, показали смо, донекле, да антисоцијално понашање није толико резултат слободног избора младих људи, колико је последица њихових сужених могућности. Неповољне социјалне околности и биолошке предиспозиције, неадекватни родитељи, одбацивање, одсуство осећаја припадности друштву, чести стресови (нарочито губици), указују на несрећу и немогућност налажења оптималног места у просоцијалној средини. Избор позиције „против друштва“ је много чешће принудан избор у недостатку бољих решења, него слободна воља „искварене душе“.

Тајна националног окупљања

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године; Фотографија: http://www.novosti.rs

Ако се не окупимо око идеје о националној Слободи окупиће нас, јалове и неме, слобода а(нти)националних идеја. Лебдеће худо око нас и кроз нас а ми ћемо у најсрамнијој тражити утеху за наше данашње лицемерје, неодлучност и кукавичлук.

Ако дозволимо слободу а(нти)националних идеја окупираћемо сами идеју о Слободи трагичније неголи било који окупатор Отаџбине у њеној историји са свирепом страшћу која ће надвисити и ону којом смо самобитност опседали током комунистичке епохе.

Aко се не окупимо око идеје о националној Слободи, лишићемо пркоса свест о вредносној, економској и територијалној окупацији Отаџбине.

Лишимо ли пркоса свест о окупацији Отаџбине, признаћемо и сами да национална свест није камен темељац наслеђене националне свести српског Народа и да су у праву они који настоје да нас суоче са тзв. историјском нужношћу чији је крајњи циљ прихватање измишљене и наметнуте реалности.

Цвеће очевог завичаја

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Мотив са Шар-планине: Фотографија: http://pletenijesloves.wordpress.com/

Сасвим случајно

Или не

Само пар година уназад

Мој отац је из топлих дланова завичаја

Понео грумен земље

И семе безименог цвећа

Свог детињства…

У новом свету

Очевим сузама заливана

Зебњиво клија Слобода црвених латица

Коју изнова ваља освајати

Фрагменти 15

На слици: Костас Монтис; Фотографија: http://www.costasmontis.com/

“Слобода, пријатељи, захтева велику помност, ни за секунд је не би требало изгубити из вида, немојте се никако заносити”.                                                                                                                                                                             Костас Монтис