…УМЕСТО
БОЖИЋНИХ ДАРОВА…
…топла и потресна прича великог православног верника и генија писане речи,
Фјодора Михаиловича Достојевског
 |
| На слици: Божићна честитка; фотографија: rtrs.tv |
Живео
у подруму малишан, али још сасвим мали, коме је једно шест година или још мање.
Тај малишан се пробудио једног јутра у влажном и хладном сутерену. Био је
одевен у некакав капутић и дрхтао је. Дах му је излетео као бела пара, и,
седећи у куту на неком сандуку, из досаде је хотимично пуштао пару из уста и
забављао се гледајући како излази.
Био
је веома гладан. Неколико пута пре зоре прилазио је дрвеном лежају, где је на
простирци и са некаквим завежљајем под главом лежала болесна његова мајка.
Како
се она овде нашла?
Мора
да је допутовала са својим малишаном из другога града и разболела се изненада.
Власницу преноћишта су још пре два дана одвели у полицију. Станари су се
разишли уочи празника – а једини који је остао, лежао је већ дан и ноћ мртав
пијан – и није могао дочекати празник!
У
другом углу собе јечала је од реуматизма нека осамдесетогодишња старица која је
некада и негде живела као дадиља, а сада је умирала самотна, јаучући и
гуњђајући малишану, тако да се већ почео бојати да приђе њеној постељи у углу.
Воде
да се напије нашао је негде у ходнику, али корице хлеба није нашао, и већ је
десети пут прилазио да пробуди своју маму. Страшно му је, најзад, било у мраку:
одавно је већ пао мрак, а лампу нису упалили.
Опипао
је мамино лице и зачудио се што се она уопште не миче и што је хладна као зид.
