 |
| На слици: кадар из филма "Повратак" Андреја Звјагинцева из 2003. године; Фотографија: andmysidearm.wordpress.com |
Ако
од мене чујеш „збогом“, даље продужи. И не болуј. Оно ме шапатом ослови и ја
пружим корак…
Тежак…
И
већ по њему, слутим, од пута се клонити не могу.
***
Ако
заустим икада „збогом“, главу окрени. Далеко негде светкују демони. Ни налик…
Ни
налик. То је од ветрова само урлик.
И
већ по хуку том, осетим, над друмом одјек векује.
Ако
прећутим „збогом“ када се мора, не веруј мени. На прозор закуцам и када свако
престане веровати.
И
већ по томе знам од мноштва коначности не може се никуда стићи.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...