Жудња за животом илити трагови ка сопствености

На слици: Псеудоидентитет; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?

Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?

Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?

Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?

На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих силно да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?

Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?

Фрагменти 40

На слици Усамљено дрво; Фотографија: Блог Дмитрия Шаменкова

...Тешки, ниски облаци лено су се вукли изнад Крушевца данима већ, а подјастребачка села ка којима је занесено гледао бејаху уроњена у влажну пролећну маглу и њему се чинило да тамо негде и сами живот лагано посустаје, да људи безгласно одустају од својих жеља, а трава буја дивље и необуздано. И да, можда, сваки живот у ствари, бива окончан много пре самог смртног часа, у оном ненаданом и хладном трену када се прва стрепња штедро увуче под младу кожу и први страх завлада нејаком душом, када престане да се корача напред и јалово застане у страну да би храбри наставили куда се није могло и није смело, а кукавице утрнуле заувек.

Тишине

На слици: Тишина; фотографија: WebDiscover.ru

Када заћутиш  како још не умеш

После свих недоречености

А после недоречености

Све проговори

И ћутање

Када заћутиш како још не умеш

И када то буде све што умеш

Не бих ово рекао...

На слици: Излазак сунца; Фотографија: Nadlanu.com

Ако је мера националног космополитизма удворички антинационални опортунизам и ако је критеријум вредносног универзализма багателизација историјске посебности, онда, не само да друштво негује перверзне амбиције, већ чини то унутар затвореног културолошког  и политичког система у којем свако супротстављање дотичној парадигми постаје подвиг. Најчешће, појединачни. Зато је у Србији још увек лепо запевати о Слободи.

***

Inner World

На слици: Inner World;Фотогррафија: www.stratisvogiatzis.com

Ако је живот ишта више од растанака...

Ми ћемо се срести тик иза трена у којем смо се магновно и немо поздравили, разумевајући по први пут речи које смо прећутали заиста.

И у том муку биће сва истина.

И у њој туга.

И радост.

За обојицу.

Брату

На слици: Руска православна светиња;

Свака тешка реч коју сам ти упутио, пада ми на срце.

Остани јак, рођени мој.

Горке траве

На слици: Шоља чаја; Фотографија: www.kokosovoulje.com

 Нисам јој рекао ни реч, те ноћи, хладне и магловите, а већ је разумела све, онако како то само жена уме. Егзистенцијалистички, ваљда, или можда још суштаственије, онтолошки, можда, ко ће га знати сада. И шта је у том младом, невином срцу задрхтало, која је струна препукла, каква је музика утихнула, стварно, ко ће знати данас, две ипо деценије доцније.

…Покорно и без гласа, успела се стрмом, вијугавом стазом преко обронака Ртња и ишчезла у дубоку васељенску ноћ.

   Већ је двадесет и нешто година како из јутра у јутро, у мртвој тишини дома, пристављам чајник на плотну и трчим пред огледало са бријачем у руци. Када из извијене луле чајника запишти пара, тешким кораком се примичем теглама са горким травама, и ко ће знати зашто, бирам управо оне… са пропланака планине која је замела њен траг.

   И баш тада, некаква злокобна студен проструји полутамом и застане иза мојих рамена. (Бритва ми задрхти у руци).

Не говори ни реч.

Квартет с поводом

На слици: Фрагмент ношње; Фотографија: http://halboor.com 

 Сада је родољубиво окупљање и пригушени СУСРЕТ две сродне душе које конспиративно негују љубав према Отаџбини ризикуjући при том да од естаблишмента и јавног дискурса буду проглашене субверзивним САУЧЕСНИЦИМА у бризи према њој.

Национална историја српског рода индицира робустни и непомирљиви сукоб колонијалног духа и частољубивости. У драматичним циклусима су смењивали један другог, а када су се ти циклуси поклапали трагедија је била епска.

Није права, историјска Србија у ријалитију. Тамо је онај њен изопачени и заведени део који је имао ту „привилегију“ да његова духовна парадигма тренутно господари светом, а њена колонијална вредносна испостава доминира домаћим масмедијима.

…А онда ми је, некако у пролазу и помало нехајно, братаница добацила: „Стрико, ходаш све трапавије, готово исто као и деда“. Зна ли та наивна, млада душица, какву је уистину радост учинила моме срцу?