 |
На слици: Фрагмент ношње; Фотографија: http://halboor.com |
Сада је родољубиво окупљање и пригушени СУСРЕТ две сродне душе
које конспиративно негују љубав према Отаџбини ризикуjући при том да од
естаблишмента и јавног дискурса буду проглашене субверзивним САУЧЕСНИЦИМА у
бризи према њој.
Национална историја српског рода индицира
робустни и непомирљиви сукоб колонијалног духа и частољубивости. У драматичним
циклусима су смењивали један другог, а када су се ти циклуси поклапали
трагедија је била епска.
Није права, историјска
Србија у ријалитију. Тамо је онај њен изопачени и заведени део који је имао ту
„привилегију“ да његова духовна парадигма тренутно господари светом, а њена
колонијална вредносна испостава доминира домаћим масмедијима.
…А онда ми је, некако у
пролазу и помало нехајно, братаница добацила: „Стрико, ходаш све трапавије,
готово исто као и деда“. Зна ли та наивна, млада душица, какву је уистину
радост учинила моме срцу?
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...