РУКОПИС ЈЕДНОГ МЕЛАНХОЛИКА

Поштовани пријатељи,

један средовечни државни чиновник из старе српске престонице, обрео се ономад поново, противно природним законима, сасвим случајно и ничим изазвано, такорећи изненада и са недостојним усхитом, у своју двадесетпету годину живота, завукао се међу рафове једне скучене и тескобне продавнице ауто делова егзотичних модела (које одавно већ нема), одакле је кроз отворена врата данима посматрао пијане ждераче свињског печења у гостионици преко пута, и још једном сео на ону исту столицу похабаног наслона и за онај исти излизани сто обасут парагон блоковима, где је током једанаест врелих јулских дана, у магновењу и грозници, у свесци са квадратићима, написао нешто што ће након 23 године угледати светлост књижарног излога, у ексклузивном пешачком центру савремене српске престонице.

Најдубљу захвалност исказујем Огњени Лазић, Александри Матић-Николић, Негослави Станојевић и Татјани Петров, потписницама ПРИКАЗА РОМАНА, као и Тањи Таубнер-Гајић, строгом и добронамерном редактору наслова.

Велико ХВАЛА и свима Вама, блогопријатељима и блогопратиоцима, који сте ме својом подршком оснажили у уверењу да ваља покушати.