"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

субота, 11. фебруар 2017.

Фрагменти 41

На слици:Колапс; Фотографија: http://www.pinterest.com


„…-Жив сам, Дејане. – поновио је са извештаченом благошћу, гласом који је израњао из телесне грознице.
-Наравно да си жив, зашто не би био?
-Зато што нека умирања никада не престану, а то је велика разлика, сложићеш се, живети пуним плућима и само дисати. Нека умирања… Почну тако, изненада, сасвим неочекивано, када живот забуја као пролећне воде, у часу када верујеш да ти припада читав свет и да можеш умрети од лепоте, она се увуку као куга у твоја недра и почну да те копне и пију… и пију те и копне, копне таман толико да те никада не докопне. И за сваког створа на планети, ти си жив, учтиво поздравиш комшију у пролазу, осмехнеш се касирки у ДИС-у, погађаш се на Новој пијаци за струк празилука, климнеш главом на шалтеру у банци, фотографишеш дечицу док дувају свећице на рођенданској торти, директору скрешеш у брк на колегијуму, пацијенту стрпљиво објасниш зашто не сме да манипулише прстом са којег је управо скинут гипс… и ти си жив. Жив, а у ствари…



ОДЛОМАК из приче „Ортопед са сломљеном душом“

Нема коментара:

Постави коментар

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...