 |
| На слици: Inner World: Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com |
…И на крају, шта смо, уствари, рекли?
Јесмо ли заиста нешто говорили… док смо ћутали и шапутали? Вршитали и урлали?
Када је болело, када смо слутили…
Да ли смо уопште проговорили?
Кажеш вечерас, хладно је, мили, али ја више не разумем те речи, и затворићу прозор безпоговорно.
И кажеш још, стопала су ми ледена. Али, не заваравај се – термофор ти нећу препустити.
…Нити икада признати да се васељенска студен у кости спустила.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...