На слици: Кадар из филма Острво, Павела Лунгина; Фотографија:https://russianfilmhub.com/
Вера у Господа увек је снажна колико и љубав према непознатом човеку и у оној мери дубока у којој је то праштање на које смо спремни.
"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"
На слици: Кадар из филма Острво, Павела Лунгина; Фотографија:https://russianfilmhub.com/
Вера у Господа увек је снажна колико и љубав према непознатом човеку и у оној мери дубока у којој је то праштање на које смо спремни.
На слици: Јужна Морава; Фотографија: https://www.alo.rs/
Из нових рукописа
Шездесетдеветогодишњи земљорадник из једног јужноморавског села надомак Владичиног Хана, који је четвртог лета свог живота остао без чула слуха, услед детонације неексплодиране мине из Другог светског рата, на обали реке крај које је несташно трчкарао са својом кујом, прочуо је поново шест и по деценија доцније, једног тмурног московског поднева у болници универзитетског клиничког центра Сеченов. Иако је добрано владао знаковим језиком и углавном разумео невербалну комуникацију, озарена лица и са много нејасних и нежних очекивања, пожурио је у загрљај члановима породице који су га сачекали на нишком аеродрому Константин Велики.
На слици: Ужас на лицу; Фотографија: https://www.10naj.com/
Из нових рукописа
„Ово је неиздрживо, ово је сумануто, равно самоубиству“, уверавао нас је ватрено наш случајни саговорник са којим смо делили клупу у парку, на којој је седео и наш несрећни пријатељ. „Погледајте само ту замуклу светину у агонији“, резигнирано је говорио показујући руком ка мноштву које се погурено кретало на обзору свуда око нас, „погледајте тај колективни ропац који равнодушно хрли у сопствену агонију, обратите пажњу на ту безгласну и неповратну капитулацију. А, не,“ настављао је самоуверено, наглашавјући бучно своју психијатријску специјализацију и лекарску етику, „ово се више не може мирно гледати, овим јадницима се неизоставно и сместа мора помоћи, упротивном ће померити памећу у тој мери да им неће бити спаса.
На слици: Ципеле са дебелим ђоном; Фотографија: https://www.goglasi.com/
Из нових рукописа
Оглас који је у локалним новинама објавио легендарни крушевачки обућар, старина од својих непуних осамдесет година, из чије су тескобне и пренатрпане радионице изашле хиљаде и хиљаде раздраганих лица, стежући у наручју сандале, шимике, цокуле, чизме, копачке и осталу опскрбу за стопала, привукао је нашу пажњу док смо на киоску листали дневну штампу прекраћујући време до доласка воза.
На слици: Електрична столица; Фотографија: https://sr.wikipedia.org/
Из нових рукописа
Благочестиви католик из Монтгомерија у америчкој држави Алабама, извесни Р. В., смерни и богољубиви електричар у локалној основној школи који је живот подредио Господу и сваки труд срца свога сматрао безусловном покором Богу, а државну хијерархију овоземаљском светом сликом воље Свевишњег, помирљиво је примио, на себе усмерену сумњу гневне јавности, за смрт четворо ученика од удара струје сред учионице образовне установе у којој је радио. У накнадно подигнутој оптужници целомудрено је тражио недокучиву Творчеву промисао, сасвим прихватајући своју грешност већ пуким постојанством недостојним Спаситеља. Упркос бројним примедбама разумних родитеља, укључујући и оних преминуле деце, чија сведочења и разборита (контра)аргументација о одсуству било какве електричареве одговорности за дечији несташлук, који је њихове душице подигао на небеса, нису уродила плпдом, Р. В. је вољом надлежног судије невино осуђен на смртну казну.
На слици: Грамофон; Фотографија: https://headliner.rs/
Из нових рукописа
Свим срцем желећи да извуку вољену особу из окова учмале дневне рутине, да је избаве од превазиђености, уморености животом и преурањене вредносне старости, двојица дивних синова, подарила су оцу за педесети рођендан грамофон. Плоче из властите младости које је овај својевремено посвећено сакупљао и страсно слушао, а потом, у налету савременијих носача звука, поклонивши старомодни музички уређај сиротом пријатељу из детињства, чувао у подруму, и већ озбиљно помишљао да огласи на продају, стајале су уредно поређане и без трунке прашине, поред поклона.
На слици: Метро у Буенос Ајресу; Фотографија: https://www.thebubble.com/
Из нових рукописа
На слици: Руке; Фотографија:https://photos.com/
Из нових рукописа
Седмогодишња девојчица без родитељског старања, заљубљеник у Валентину Терешкову и небо, која се последњих година ужасно бојала мрака, и коју смо из вечери у вече успављивали држећи је нежно за дланове и шапућући благе, умирујуће речи, усредсредивши се по први пут помније на наше маленкости, једног сунчаног новембарског преподнева на оронулом сеоском мостићу, очајнички и неутешно ухваћене за руке, склопљењних, сузних очију и у најтишој молитви, упитала нас је збуњено и радознало, да ли се ми то плашимо светлости? Нисмо имали смелости да је растужимо одговором.