Из нових рукописа
Оглас који је у локалним новинама објавио легендарни крушевачки обућар, старина од својих непуних осамдесет година, из чије су тескобне и пренатрпане радионице изашле хиљаде и хиљаде раздраганих лица, стежући у наручју сандале, шимике, цокуле, чизме, копачке и осталу опскрбу за стопала, привукао је нашу пажњу док смо на киоску листали дневну штампу прекраћујући време до доласка воза.
Како је у кратком и интригантном тексту обзнанио да откупљује старе ђонове, а најављивач возова обавестио неколицину путника да ће исти каснити сто педесет минута, упутили смо се радознало на адресу коју је оставио у обавештењу. Затекли смо га окруженог гомилом излизаних, подераних, распуклих и прљавих ђонова, које су грађани остављали не очекујући никакву накнаду, иначе у самом огласу понуђену, а мајстор је вредно радећи у тишини свог тамног кутка, из пригушеног светла бледе сијалице под којом је ковао, на светло дана подизао заштитне маске које је од истих правио и врло приљежно, у маниру искусних занатлија старог кова, стављајући преко властитих образа, проверавао квалитет производа, а затим их педантно одлагао у излог радње. Купци су се утркивали да дохвате ону која им се допада у тој мери, да је полиција морала да заведе ред.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...