"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

уторак, 20. јануар 2015.

Прича

На слици: Акустична гитара; Фотографија: wallpaper-kid.com

Враг ће га знати шта ме је уморног и мрзовољног извело на друм. Пуст…
Као празна душа…
И зашто ме је баш туда повео корак. Тежак…
Попут живота целог…
И откуд се нађох пред вратима једног стана у који нисам свраћао годинама. „Шта је промисао“, помислих на трен и задрхтах.
Чула се музика отуд… О каква се музика чула… Исповедна као тишина над завичајем и болна попут растаначке ноћи…
Топла као успомена са матурске вечери…

среда, 14. јануар 2015.

О велепросвећеној Европи, двема молитвама и једној пртини

На слици: Сцена из филма Рубљов, Андреја Тарковског; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

… И би тмина
И нека злослутна тишинa
И уска Пртина
И минух тим трагом…

Погурен под мећавом животне студени, док грабим ка Оном пропланку стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора, лобањом ми волшебно одјекују фрагменти Владикиних Молитви са језера. Тај робустни религиозни мислилац је једне давне поноћи меланхолично дошануо сопственој души: „ … докле ћеш се распињати између раја и пакла? Сабери се, и крени тамо куда су мученици праве вере ходили…“, а затим пред зору, одважно, и суседу своме: „ … не ударај сувише утрвеним путем, јер многе лешине смрде око њега. Хајмо стазом уз планину, која је врлетна но која не заудара лешинама…“

…И уплаших се
И  лице умрсих сабластима
И зачух подсмех
И обневидех…

недеља, 4. јануар 2015.

Новогодишња прича

…Прича која није нашла своје место у недавно објављеној збирци „ПРЕПОЗНАВАЊЕ“
На слици: Новогодишња гранчица; Фотографија: malaino.blogograd.org

Иако ову несвакидашњу белешку започињем који минут иза поноћи првог јануарског дана нове године, она уистину припада једној далекој и давно заборављеној, у мноштву себи сличних из прве половине последње деценије прошлог века… Не само по мотиву, већ и по свом садржају, ова сторија мора остати тамо, на тужном концу једне тужне године, каквих бејаше прегршт у оно туробно доба. За којим душа необјашњиво зачезне понекад, ко зна због чега…

Елем, много сам неодложних обавеза имао тих дана. Згуснуо се живот и не да главу да подигнеш. Обављајући оне хитне и приоритетне, бејах принуђен да поједине одложим за неки други сат и неки други дан. Али ни теснац ни збрка нису ме смели омести да тог 31. децембра кренем, око поднева…

Кроз онај раскрављени снег на градским улицама, међу себичне, охоле цереке некуда захиталих хиљада образина, погурен под упорном главобољом и зачепљеним носем… грабио сам напред. Ништа није могло да ме одврати од магновне, завејане стазе…

среда, 31. децембар 2014.

Новогодишњи фрагмент

На слици: Новогодишња честитка; Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com

-…Ви разумете, зар не? Разумете. Реците да разумете! Реците, реците, забога…Немојте ћутати, Ви… Ви свакако разумете… Та, Ви то морате. Ко ће, ако Ви нећете. Имам ли ја икога другога, икога више на овом свету, доли Вас…? Разумете Ви… Разумете, сигуран сам… Сигуран. И неизоставно ћете… плакати. И вечерас, неизоставно… Плакати… Са мном… плакати… 

уторак, 23. децембар 2014.

Фрагменти 32

На слици: Галеб на небу изнад Свете Горе; Фотографија: Станимир Трифуновић, pletenijesloves.wordpress.com

…Нека ПРЕПОЗНАВАЊА никада не отпочну.  
Нека, никада не окончају …

среда, 17. децембар 2014.

Вечерас потписујем "ПРЕПОЗНАВАЊЕ"

На слици: „Препознавање“, књига, Станимир Трифуновић; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

Зима 1981. Тринаестогодишњак са облогама на челу лежи у ватри и са нејасном зебњом дрхти над судбином болесног Немечека, витеза-клинца из “… Павлове улице“. Чини то са страшћу која грозницу завејава бунилом.

Лекар, блиски рођак, вади наранџе из папирне кесе и шапуће му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето, на пример, Чехова…“

Пролеће 1982. Испред Бетексовог излога плоча један четрнаестогодишњак пребројава уштеђевину од некупљених ужина. Светлост уличног канделабера пада на Abbey Road преко чијег пешачког прелаза четворица самоуверено корачају. Албум који му недостаје. Као и три динара у џепу.

Неколико корака даље. Ђачка књижара. Прегршт свезака наранџасте боје, понека РИЗ-ова оловка, Пеликан гумице и… Зелене корице: Чехов, Приче, Рад… „Хм, стрико је паметан човек, а претећиће и за флипере у холу градског базена…

Исте ноћи. Загледан у Нађенкину недоумицу голобради момчић ПРЕПОЗНАЈЕ заводљиву лепоту игре речима. На радном сточићу јутро обасјава истргнут лист из свеске и неколико неспретних реченица о…

Децембар 2015. Син некадашњег тринаестогодишњака, данас средовечног чиновника једне несвакидашње установе у унутрашњости Србије, седи у наслоњачи и слушајући Here Comes the Sun са албума који је његов отац, волшебно уштедевши три динара више, купио наредног месеца исте оне године, прелистава једну књигу необичног наслова и још необичнијих корица. Чини то са мешавином узбуђења и знатижеље. Прикрадам се на врховима прстију и шапућем му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето на пример, Чехова…“

…Добро вече, даме и господо.
Вечерас потписујем ПРЕПОЗНАВАЊЕ.
… своју прву прозну књигу, збирку прича, која не би угледала светло дана да нема оних којима је посвећена, и да није било несебичне подршке свих вас, мојих блогопријатеља. Ви и не слутите шта сте за мене учинили и шта ми представљате. Најискреније се захваљујем свима.

субота, 13. децембар 2014.

О карактеру

На слици: Манастир Лешје; Фотографија: Синиша Миловановаћ, http://nulablog.wordpress.com/

Када карактер није посредован благодетним, покајничким смирењем он остаје израз страшне и исцрпљујуће борбе са сопственим страстима.
И, што снажније страсти утолико драматичнија борба. И, канда, велики и јак карактер. И све налик одлучној особи руковођеној начелима, узвишеним идеалима и гвозденом вољом.
А, заправо, големо и страшно поприште.

И мајушна, немирна душа. У дубоком неспокоју.

уторак, 9. децембар 2014.

Соба

На слици: Мраз; фотографија: www.naslovi.net

Мраз

И зоре млаз
У потиљку

И плафон

Господе
Како је тих звон
Тишина

У ожиљку

Соба…

На крају света

Са кревета
Где дозрева

Крај доба