 |
На
слици: Манастир Лешје; Фотографија: Синиша Миловановаћ, http://nulablog.wordpress.com/
|
Када
карактер није посредован благодетним, покајничким смирењем он остаје израз
страшне и исцрпљујуће борбе са сопственим страстима.
И,
што снажније страсти утолико драматичнија борба. И, канда, велики и јак
карактер. И све налик одлучној особи руковођеној начелима, узвишеним идеалима и
гвозденом вољом.
А,
заправо, големо и страшно поприште.
И
мајушна, немирна душа. У дубоком неспокоју.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...