 |
| На слици: Усамљеност у гомили; Фотографија: greatbigcanvas.com |
Из нових рукописа
Заменивши претходно књигу, силазио сам сумрачним степеништем са трећег етажа градске библиотеке у Крушевцу. Већ на првом одморишту, приметио сам да ми се у сусрет пење, пријатељ, судијски помоћник, којем сам својевремено представљао, ни мање ни више, него једну врсту духовника, излазећи му у сусрет и пружајући утеху и наду, увек када му је то било неопходно. Застао сам, и са, већ устрепталом нестрпљивошћу, ишчекивао стисак руке и добру реч. На мах ме погледавши, промакао је, међутим, поред мене, сасвим раздраганог изгледа лица, без икаквог поздрава, као поред турског гробља.
Неколико степеника ниже, ступајући на последње одмориште, угледао сам бившег директора једног јавног градског предузећа, особу са којом сам провео сате и сате убеђујући је добронамерно у подлост узурпирања и последњег уличног метра за наплатива паркинг места. Чаврљао је са женом деценију млађом од себе и шеретски се осмехујући посматрао моју маленкост преко њених обнажених рамена. Стигавши до њих, засталих крај првог степеника, климнуо сам покорно главом, али отпоздрав није уследио. Већ у одређеном чуду, напустио сам здање и закорачио ка централном градском тргу. На следећем кораку, такорећи, банух на земљака из далеког завичаја, сниматеља у локалној телевизији, чија ми је чашица разговора, на којој је увек лично инсистирао, свраћајући нас у најближи кафе, увек пријала као лек. Налакћен на излог измештеног продајног места крушевачког градског превозника и кицошки загледан у страну са које сам му се примицао, ћаскао је необавезно са продавачицом карата кроз одшкринута шалтерска враташца. Ословио сам га срдачно, али, као што већ претпостављате, одговора није било. Прелазећи прометни пешачки прелаз, међу гомилом мрзовољних људи, тешио сам се уверењем да се случајности свима догађају, не устручавајући се при томе, да се запитам, шта се са тим људима догодило заправо и јесу ли при чистој свести? Да исто питање поставим себи, разуме се, нисам се усудио.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...