 |
| На слици: Атос на Светој Гори; Фотографија: Лична архива |
Из нових рукописа
Билетар у Позоришту руске комедије у Саратову, којег смо упознали на пристаништу у Уранополису, и крај којег смо седели на броду који је опловљавао Светогорско полуострво, хранећи задовољно галебове, који су пратили пловидбу, комадићима сланог кекса, непосредно и без устручавања, као да се познајемо деценијама, говорио нам је о слободи.
Не дозволите, инсистирао је, да Вас изопачени вредносни амбијент увуче у своју манипулативну парадигму. У њој лежи и његов топуз и Ваша рањивост. Он ће ватрено прокламовати модернистички дух и жарко промовисати хладну нихилистичку самодовољност, све што је неопходно да би створио привид сневаног ослобађања од негви које спутавају човекову индивидуалност и све што је довољно да би Вас привео својој извитопереној идеологији. То јесте његов перфидни циљ. Када успе у том подухвату, почиње да влада Вама на начин на који то жели спрам својих девијантних циљева, а на Вас упери прстом и оптужи Вас за робовање деструктивним ресантиманима, анахронизам, неприлагођеност и враћање у прошлост. Али тада је доцкан. Избављења више нема. Осим по цену апсолутног изопштавања. Па и тада, по његовим вредносним мерилима, изопаченим, разуме се. Затим је скочио са палубе и нестао у модрим дубинама Егеја. Грчки медији, објавили су касније те вечери вест о несрећеном случају под насловом: Трагичар из Саратова.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...