...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"
Ноћима
годинама вековима
Како
једино сањар може
Карту
сазвежђа
Цртао
је пределима моје коже
А
у коси тражио звезду падалицу…
Ја
сам плетенице расплела
И
крај тишине седела
Ноћима
годинама вековима
У
неко друго небо загледана
У
сазвежђа хладна
И
празна
А
онда се пробудио
И
навукао завесе на прозоре
Баш
како сањар може
Када
се чежње наталоже
Пределима
коже
(Међу
непрегледне боре)
А
ја сам минђушу на ухо ставила
Ону
што је падалицом звездом звао
И
отрчала оном који ме је дозивао
На
аутобуском стајалишту
Гргуравом
брадом
У
коју нико није веровао
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...