„Сузе
јој потекоше. Али ни сузе нису увек благотворне. Оне су слатке и спасоносне
само када после дугог кипљења у грудима најзад потеку – у почетку с тешкоћом, а
затим све лакше, све слађе; нема жалост олакшава се њима…
…Али
има и хладних суза, које се тешко лију; њих из срца цеди кап по кап, тешко и
непомично бреме које срце притискује; те сузе су очајне и не доносе олакшање.
Оне се не проливају без велике невоље и они који још нису тим сузама
проплакали, нису били несрећни…“
"Руђин" И.С.Тургењев
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...