Од тада наовамо, међутим, све нас чешће уче, не само туђини (њих није тешко разумети), већ и поједини слободоумни интерпретатори историје међу нама, да је посве ирационално и такорећи непрогресивно и безмало демодирано, опстајати на митовима, инсистирајући ауторитативно и строго да прошлост уистину и није онаквом каквом је опевавамо и оплакујемо, те да можда јесу у праву они који тврде да смо ми заправо Космет отимали од оних који су наводно тамо староседелачки живели, а не да је обрнуто било, и да најзад ваља џентламенски учинити велики подвиг и одустати од своје земље.
Питам се у чуду, може ли ико перверзнију идеологију промовисати после свега што се догодило нашем народу на Космету?
Хоћу рећи, старија је (порушана и спаљена) Богородица Одигитрија 74 године (за читав један живот), и од великог Косова Поља (1389) у чију славу је настала интегративна Газиместанска национална поетика, коју потоњих деценија разни смутљивци желе представити као жилави, империјални рефлекс српског рода.
Дакле, ако се и не можемо позвати на метафизичку аргументацију насталу на видовданском коду, ако је митологизована аргументација неразумљива и анахрона (сасвим сумњам), ако је неприхватљива и/или недостатна под светлима изопачених рефлектора обасјане међународне арене, искористимо онда сирови историјски реализам и голе чињенице у доказивању истине. На том терену је наша предност математичка. А, таквих примера има подоста.
Ето, на пример, Пећка патријаршија…
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...