 |
| На слици: Стари прозор; Фотографија: forum.krstarica.com |
…Напослетку,
размакао сам тешке завесе од броката и отворио прозор. У собу је похрлио ветар
и свежина какву нисам осетио годинама.
Подигао сам кофер и осмотрио обичну
подстанарску собу. Кревет у једном и „нафтарица“ у другом углу. На комоди, крај заборављене кутијице за пудер, Јесењин и Превер…
Неће ми требати више…
Са степеништа се
већ чула врева и нестрпљиво куцање на врата.
Раздрагана двадесетогодишњакиња
занесено је гледала у његове црне очи, враголасто провлачећи прсте кроз коврџе
које су му падале преко чела.
„Газдараица навраћа петог у
месецу“, добацио сам.
Одмичући уморно кроз јутро,
осврнуо сам се последњи пут.
Преко прозора су биле навучене завесе.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...